Massimo Savić, uoči "koncerta na oblacima" u Sava centru: Ja sam na lepoti života
Massimo se, na početku razgovora, ponadao da će i ovaj koncert, na svoj način, biti poseban.
-Potrudili smo se da nekoliko puta isprobamo kako će to da izgleda kada spojimo tehniku i tehničare iz Zagreba i Beograda. Svirali smo 21.9. u Križankama u Ljubljani, bilo je jako lepo. Ta bina je vrlo slična po veličini, širini, bini u Sava centru pa smo mogli da testiramo sve ono što ćemo sada napraviti.
Koncert se najavljuje kao unplugged, međutim, biće, ipak, i elektrike ?
-Neke pesme će apsolutno biti u unpluggedu, ali ne sve. Ne zvuče sve pesme u toj varijanti bolje od onog kako su snimljene. Biće gudački kvintet koji će stalno sarađivati sa nama, bilo da sviramo akustično ili električno. Sve će imati onu snagu koju bi koncerti trebalo da imaju. Mi smo već muzički dostigli određenu perfekciju – dugo teram članove benda da mnogo rade, probaju... Sada je bitnije kako će izgledati koncert – iako svake godine ovde spreme fantastičan light show, ovaj put bi trebalo da bude nešto posebno.
Upravo ti dolasci svake godine iniciraju neophodnost promena i osvežavanja programa. To se, prethodnih godina ogledalo, pre svega, u gostima: Arsen Dedić, Neno Belan...
-Sada nemam više koga da zovem, a ne bih se ponavljao. Ja sam se dosta kao gitarista uključio u sve to, tako da će biti drugačije.
Kada se, godinama unazad, baci pogled na Vaše koncertne set liste, utisak je da, uglavnom, preskačete onu „zabavnjačku“ fazu, krajem osamdestih. Bio je, recimo, tada dosta slušan hit „Ponovo zajedno“, na koncertima ga nikada nema...
-To je uvek problem sa nekim ko ima toliko albuma i užasno puno dobrih pesama kao što imam ja. Kreneš da slažeš po prioritetu albuma koji je momentalno aktuelan i uvek ti ostane jedna količina koncertnog prostora za stvari koje si ranije snimio. Uvek se desi da nešto nekim ljudima fali, četiri sata bi trebalo da traje koncert da bi se svima udovoljilo.
Zanimljivo bi bilo da kažete koju reč o toku karijere u devedesetim. Taj period je, ako izuzmemo megahit „Benzina“ ovde ostao nezapažen - čak albumi, pre svega kad je u pitanju projekat Metal Guru, predstavljaju raritete koji se teško pronalaze na internetu.
-Udruženje Labin Art Express i taj Metal Guru – to je meni kreativna bokserska vreća. Ispucam se, odem u totalnu alternativu. Uvek sam voleo takvu muziku, ali, kada se na taj način ispucam u Metal Guruu, onda se vratim pop muzici jer sam iskoristio tu energiju negde drugde. Metal Guru i dalje postoji - nastupamo po bijenalima, EXPO-ima... Predstavljali smo Hrvatsku na EXPO-u u Lisabonu. To je mešavina muzike i performansa, ali vrlo alternativno i raritetno. Retko kada se događa, ali se događa, i to, u većini slučajeva, u Evropi.
Kad smo kod alternative – redovni ste u SC-u (Sava centar), zafali li nekad K u sredini skraćenice ?
-Da, fali mi SKC, pogotovo koncerti u bašti. To pamtim kao predivan koncertni prostor.
Kakva je bila 2012. za Massima ?
-Fantastična. Krajem prošle godine izašao je album „Dodirni me slučajno“, mnogi su rekli da mi je najbolji do sada. To se, definitivno, pokazuje i po broju hitova, mnogo pesama se jako puno vrti i ljudi ih vole. Malo sam žešće snimio taj album i izgleda da je to naišlo na plodno tlo. Dok sam radio prethodne albume stalno sam osećao da nešto fali – mislim da je falila ta žestina i to što sam u snimanje uključio svoj bend sa kojim radim uživo.
Gostovali ste na zagrebačkom koncertu Halida Bešlića i otpevali zajedno „Miljacku“. Mnogima, naizgled, nespojivo, međutim, naišlo je na odličan prijem i na licu mesta i kasnije na „jutjubu“. Otkud u toj priči ?
-Užasno puno ljudi mi je tražilo da im sredim da uđu na koncert. Ja nisam hteo da idem ali sam nazvao Halida, i kad sam mu rekao koliko karata mi treba, on nije ni trepnuo, odmah je rekao – čekaće za tvoje ljude. Onda je on, posle par minuta, nazvao mene i rekao „E, ja sad tebe imam nešto da pitam – da li bi mi gostovao na koncertu ?“. Pristao sam jer – Halid je tip koji bi me nekoliko puta pozvao i rekao „Ono sam ti gledao što si napravio unplugged, onu pesmu, to je dobro...“. Video sam da je u njemu muzičarska duša. Ima opak bend, nisu to narodnjačke fore, tako da smo bez problema sarađivali.
Da li je rano razmišljati o novom albumu ?
-Nikada nije rano. Ja čim završim album krećem da radim na novom, jer znam koliko je teško skupiti pesme za jedan CD. To je jako težak proces, pogotovo kod mene. Ima mnogo kolega koji uzmu dve-tri dobre pesme jer su, kao, jedine bitne, a ostalo – da popuni. Meni je uvek važna koncepcija celog albuma, moram biti zadovoljan sa svime. Potrebne su mi bar tri godine da uđem u studio.
Brzo će novogodišnja noć ?
-Praznike, obično, provodim sa porodicom, retko kad radim Novu godinu, ali, postoji, možda, mogućnost da ću ponovo biti u Beogradu, međutim, nije još to do kraja dogovoreno
Da se još malo vratimo na predstojeći koncert - u Sava centru ćete biti „na oblacima“ ?
-U Zagrebu sam imao „unplugged na jastucima“, onda smo rekli – hajde da u Beogradu budemo na oblacima. Stvarno smo uvek na oblacima kad tu sviramo, publika nas tako ponese.
Massimo na jastucima, Massimo na oblacima... Na čemu je, zapravo, Massimo ?
-Na životu (smeh). Na lepoti života.