Nadzirači

Vernost nije sve. Osim, ako ste “u vezi“ sa robotom?! Alan Mur to zna, zato se i udaljio od filmske adaptacije svog dela.

Fanovi grafičke novele “Nadzirači“ (Watchmen), čoveka neverovatnog uma Alana Mura i ilustratora Dejva Gibonsa, dugo su očekivali, još više strepeli pred godinama pominjanom filmskom adaptacijom ovog nesvakidašnjeg književnog dela (ne, to nikako nije strip!).

"Nadzirači" – kao umetničko delo pisanja i crtanja, ali i kao grupa superheroja koje je sadašnjica (1985.) odbacila – jesu nešto posebno. Pravi koncept. A sa nečim veoma zaokruženim u jednom mediju, nije lako preći u drugi oprostivo grešan.

I sada, kada se pedantni Zek Snajder opet prihvatio adaptacije jedne kultne grafičke novele (nakon Milerovih “300“), sa vrlo traljavim rezultatom, moramo se zapitati: Kako bi to uradio neko od sledeće trojice povezivane sa filmskim “Nadziračima“ – Teri Gilijam, Daren Aronofski, Pol Gringras?

Vizionar ili robot?

Koliko god je Snajder predao celog sebe ovoj adaptaciji, u šta verujem, zaista je diskutabilno koliko stoji krilatica “vizionarski reditelj“ kao deo promocije ovog filma. Nesumnjivo je da ima svoj stil, koji se svakako ne svodi samo na korišćenje “slow motiona“ u scenama borbe, ali ovog puta jednostavno nije isporučio nešto dovoljno upečatljivo. Štaviše, daleko od iskustva čak i listanja grafičke novele.

Iako je uvodni deo filma vrlo uzbudljiv, toliko da u celu priču uvlači i “ne-fanovsku“ publiku, od jednog trenutka svet pred apokalipsom počinje da gubi kredibilitet Murove vizije koja se dotiče svega – od politke i istorijskih okolnosti, preko poimanja heroja, do budućnosti čovečanstva. Čak ni činjenica da je film vizuelno veran originalu, ne utiče previše na kratkoročno dejstvo samog zapleta.

Ne može se osporiti da “Nadzirači“ spadaju u kategoriju filmova koje prati fraza “visually stunning“ (vizuelno zadivljujuće). Fešta svetla, boje, mraka, krvi, vatre i... naravno, blještavog lateksa. Snajder je majstor hvatanja momenta u njegovom vrhuncu, čega je “300“ najbolji primer. Mada nam ni njegovi Spartanci nisu ništa bliži srcu od Nadzirača, iza tog filma će pored par citata ostati barem jedna scena koja će se pamtiti.

(old_image)A šta ćemo zapamtiti o “Nadziračima“?! Scenografiju Aleksa Mekdauela – svakako. Kamera, montaža i kostimi (zato što iznova padamo na superhero-styling), takođe, zaslužuju pohvale. Izbor muzike je svakako duhovit, daje predivnu otkačenost svemu.

Scenaristički zadatak Dejvida Hejtera i Aleksa Cea nije bio lak, ali to nikada nije opravdanje. Zaista nije čudno što Mur nije želeo da bude potpisan na ovom filmu u kome predivna viuzelna parada ne daje prostora suštini priče, koja je pomalo triler, ali više stav. Mada, njegova odluka nema baš direktne veze s ovom adaptacijom, jer Mur je u startu bio jasan da ne želi da ima bilo kakve veze sa Holivudom.

Zapamtićemo i efektno urađeno “kopanje“ po prošlosti svakog od Nadzirača. Uvek je zanimljivo otkriti kako je neki superheroj postao to što jeste.

I, u kom god smeru pošli, opet se vratimo na Snajdera koji i ovde ostavlja svoj pečat, samo što rezultat više deluje kao rad robota u potrazi za savršenstvom, nego vizionara.

A sad... Nadzirači!

O priči iza filma “Nadzirači“ zna se dovoljno. I o likovima, takođe. Ali, o izboru glumaca, možda i ne toliko.

Mnoge holivudske zvezde su pikirale uloge u ovom filmu, koji je prošao mašine dva studija. 

Zamislite guvernera Kalifornije Švarcenegera kao Doktora Menhetna?! Kako se koja producentska ekipa zainteresovala za ovaj projekat, tako su se menjala glumačka imena Nadzirača.

U raznim kombinacijama (doduše, sa drugim rediteljima) bili su i Sajmon Peg, Džud Lou, Danijel Krejg, Hoakin Feniks, Sigurni Viver, Džesika Alba, Natali Portman... Za ulogom Dokotra Menhetna je jurio čak i Kijanu Rivs, dok je Tom Kruz sanjao da bude Ozimandias. Ukratko: potpuno ludilo! Mada, logično je, jer novela “Nadzirači“ jeste taj biser koji superhorijama daje ljudskost, a priču o apokalipsi ne svodi na rušenje i spasenje, već na čistu filozofiju.

(old_image)Nakon nekoliko obrta bubnja sa imenima potencijalnog kastinga, došlo se do rešenja: poznata lica neće pojesti ovaj film! I tako su uloge dobili Malin Ekerman, Patrik Vilson, Bili Krudup, Džejki Erl Hejli, Metju Gudi, Karla Đuđino, Džefri Din Morgan... Talentovana ekipa, ali bez bremena gorepomenutih.

Samo, rezultat nije onakav kakav su Snajder i producenti očekivali. I pored korektno urađenog posla, Nadzirači su ispali grupa bledih junaka, od kojih odskaču jedino Roršah iako, čini mi se, nahovanog glasa, i Komedijaš, kome je Morgan dao neku kul patinu. Naravno, Doktor Menhetn u svojoj plavičastoj ogoljenosti je jedna divna kreacija specijalnih efekata, a i Bili Krudup je dobar glumac. Ostali – pristojni, ali lako ćemo ih zaboraviti.

Na kraju ostaje...

... jedan pokušaj adaptacije korektne za sve – i fanove i “običnu publiku“.

Ostaje i jedan dobar prvi trejler sa odličnom pesmom Smashing Pumpkins "The Beginning is the End is the Beginning".

Nećemo zaboraviti ni vizuelni utisak, čak iako ćemo sam film vrlo brzo zaboraviti.

A za čitavih 2 sata i 40 minuta grejanja bioskopske stolice desilo se oko 5 svesnih i ko zna koliko nesvesnih flešbekova na adaptaciju još jednog, meni lično dražeg, Murovog dela “V for Vendetta”. I pored svega što fali tom filmu, nekako verujem da se ćudljivi Mur manje ljuti na Džejmsa Mektiga, nego na Zeka Snajdera. 

Katarina Milovanović