Istraživanje: Da li naš mozak spava čak i kada smo budni?

Usled nedostatka sna, ključni delovi mozga se mogu isključiti, što direktno ometa proces donošenja odluka…

Naučnici su posmatrali električnu aktivnost mozga laboratorijskih miševa, primoranih da ostanu duže budni nego što su navikli. Deo mozga zadužen za rešavanje problema upao je u stanje tzv. „lokalnog sna” – stanje slično onom kod ljudi koje se javlja usled oskudnog sna, objašnjavaju autori studije.

„Iznenađujuće, ali stanje sna u koje je ušao mozak miševa, ni po čemu se nije razlikovalo od potpuno budnog stanja“, kaže Gviljo Tononi, neurolog na univerzitetu Viskonsin-Medison i koautor istraživanja.

Uprkos periodima lokalnog sna, ukupna aktivnost mozga i ponašanje miševa ukazuju da je životinja bila potpuno budna. Ovaj fenomen lokalnog sna „nije samo stvar interesantnog zapažanja. Ono utiče na naše ponašanje, tako povećava šansu da pravimo greške“, upozorava Tononi. Na primer, kada su naučnici zadali mišu test zadatak da šapama dohvati kuglice šećera, zbog deprivacije sna, životinja je imala poteškoće da uspešno obavi zadatu radnju.

Spavanje omogućava resetovanje neurona

Tononi i kolege beležili su nervnu aktivnost laboratorijskog miša preko elektrocefalograma (EEG). Kao što se i očekivalo, kada je miš bio budan njegovi neuroni, zaduženi za prikupljanje i slanje signala u mozak pokazivali su česte i izražene frekvencije. Kada su životinje spavale, njihovi neuroni pokazivali su manje amplitude, funkcionisali su po regularnom obrascu uspona i padova, što se na EEG snimku prikazuje kao „spori talas“.

Ovo stanje sna, karakteristično po sporim pokretima očiju, čini oko 80 odsto sna i kod pacova i kod ljudi. Istraživači su koristili igračke kako bi skrenuli pažnju miševa, da bi ih održali budnim nekoliko sati duže nego što su navikli. „Miševi inače imaju naviku da se vrlo često odmaraju“, istakao je Tononi. Tim naučnika otkrio je da su neuroni ovih premorenih miševa, u oba dela cerebralnog korteksa ušli u fazu sporih talasa – ključna faza sna.

Zašto spavamo?

Još uvek nije poznato zašto se u budnom stanju delovi mozga isključuju, ali bi to mogldo imati veze sa pitanjem zašto sisari uopšte spavaju, objašnjava Tonino čije će istraživanje biti objavljeno u časopisu Nature.

Jedna od vodećih teorija kaže: S obzirom da je glavna funkcija neurona konstantno snimanje novih informacija, postoji trenutak kada moraju da se isključe, da bi se odmorili i pripremili za novo učenje. Ako je ova hipoteza tačna, to bi značilo da u nekom trenutku (zbog nedostatka sna), naši neuroni postaju preforsirani, nadilaze granice inputa koje mogu da obrade. Na taj način, neuroni idu preko svojih granica, iako ne bi trebalo, a cena koju plaćamo su „glupe“ greške koje počinjemo da pravimo.

I budni pravimo greške

Nedostatak sna može imati ozbiljne posledice, upozorava Tononi, jer greške mogu postati sve učestalije.

Ipak, veliki broj ljudi pati od manjka sna. U 2008. godini, 29 procenta odraslih Amerikanaca prijavilo je da spava manje od 7 sati, a prema nalazima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Država, između 50 i 70 miliona patilo je od hroničnog poremećaja sna. Prema podacima Nacionalne fondacije za san, odrasilim ljudima potrebno je prosečno između 7 i 9 sati sna.

Ne moramo da zaspimo da bi nešto upropastili, istakao je Tononi. „Čak iako se osećate dobro, u formi, neki delovi našeg mozga možda nisu, a oni su ti koji procenjuju i odlučuju”, napominje ovaj naučnik.

(Nacionalna geografija)

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.