Nemci oduševljeni: Kupuju 27 lakih aviona iz Kraljeva (VIDEO)
"Nemci kupuju avion SILA 450 C (Srpska industrija lakih aviona), a njihov standard LTF-UL je najrestriktivniji na svetu za tu vrstu letelica", izjavio je Tanjugu vlasnik i direktor firme "Aero-East-Europe", Milorad Matić.
Kupci iz Nemačke ističu da su se opredelili za kraljevačku firmu, koja jedina u Srbiji proizvodi avione tog tipa, zbog izuzetnog kvaliteta tih letelica.
Predstavnici nemačkih vazduhoplovnih vlasti, koji borave u Kraljevu, obavili su veliki broj testova otpornosti srpskih aviona, na kojima je SILA ne samo zadovoljila na merenjima već i značajno premašila stroge kriterijume. Tom prilikom je na sportskom aerodromu u blizini kraljevačkog Magnohroma prvi put u Srbiji obavljen test ispucavanja padobrana iz malog aviona, koji može u slučaju vandrednih situacija bezbedno da spusti ceo avion i posadu.
Matić je kazao da će se avioni SILA u Nemačkoj koristiti u školama za obuku pilota, u različitim institucijama za raznovrsna nadgledanja, foto-snimanja i druge namene.
Kraljevačka firma je već isporučila četiri aviona na osnovu privremeno izdatih dozvola, a Nemci su bili oduševljeni karakteristikama naših aviona, rekao je on. Prema ugovoru, rok za isporuku svih 27 aviona je tri godine, a Matić očekuje da će sa dobijanjem certifikata u Nemačkoj biti naručeno još aviona.
"Dobijanje certifikata za firmu će značiti konačno dokazivanje kvaliteta, ulazak na nova tržišta i prepoznavanje od svih vazduhoplovnih vlasti, jer je to najrestriktivniji certfikat u celom svetu. Sa tim certifikatom su nam otvorena vrata širom sveta, i ne postoje više prepreke za registraciju naših aviona u bilo kojoj zemlji“, istakao je Matić, koji je po profesiji pilot.
Ovo preduzeće, kako je rekao, ima kapacitete da već dogovorenu isporuku obavi za samo šest meseci.
"Kupuju baš od nas zato što smo sigurno najbolji u Evropi po odnosu cene i kvaliteta. Postoje i bolji avioni, ali koštaju pet puta više“, kazao je on, dodajući da su SILA avioni duplo jeftiniji nego ekvivalentni avioni u zemljama EU.
Cena aviona je, prema njegovim rečima, oko 50.000 evra u zavisnosti od opreme, GPS-a, instrumenata, vrste elise, snage motora, autopilota...
Matić je nagalasio da su ti avioni vrlo lagani, oko 290 kilograma prazni, i da su im potrebne vrlo kratke piste za poletanje i sletanje, jeftini su za održavanje i troše malo goriva, pa su idealni za obuku letačkog osoblja.
Ti avioni imaju novu tehnologiju i motore koji troše običan benzin, kao i automobili, pa imaju mnogo prednosti u odnosu na stare tradicionalne letilice.
Njhova je brzina je oko 200 km/h, a u standardnoj varijanti u vazduhu mogu da ostanu oko 5,5 sati, naveo je Matić. U rezervoare u krilima staje po 45 litara goriva i još 10 litara rezerve u trupu, tako da ukupno može da ponese 100 litara goriva.
"Ovde se proizvodi ceo avion, a motor spada u opremu i njega kupujemo u inostranstvu, pošto kod nas ne postoji proizvodnja. Sve ostalo, od limova i cevi, proizvodi se u Srbiji", naglasio je Matić.
Uglavnom se ugrađuju Rotaksovi motori snage od 80, 100 i 115 konja u turbo verziji. To su motori koji se proizvode u Austriji, po licenci Bombardijera.
SILA 450 C je izgrađen od sertifikovanog aeronautičkog aluminijuma i čelika CrMo 4130. Avion je dugačak 6,60 metara, raspon krila je 9,40 metara, visina kabine 1,15 i širina 1,22 metra.
Gerd Peter Kun iz nemačke kompanije "Flugsportzentrum Bautzen" je kazao da je to izuzetno kvalitetan i lep avion i prvi model visokokrilac, koji je kompletno od metala.
Vlasnik 40 odsto ove kraljevačke firme, Tomazo Perozino, rekao je Tanjugu da je pre četiri godine došao u Kraljevo da zajedno sa Matićem, koga je upoznao u Italiji, proizvodi avione u Srbiji, jer su ovde mnogo bolji uslovi nego u Italiji.
Menadžer prodaje i marketinga kraljevačke firme, Svetlana Jekić, navela je da je SILA ponuđena i afričkim i azijskim zemljama, s obzirom da taj avion ima veliku prednost u odnosu na druge letelice tog tipa, jer na njega ne utiču previše visoke ili niske temperature.
"Jedini smo proizvođači lakih aviona u Srbiji i možemo lako da postanemo srpski brend, što i jesmo, ali to treba neko u Srbiji da prepozna", istakla je Jekićeva.
(Novosti, Tanjug)