Može li paukova mreža da zaustavi voz?

Grupa studenata fizike je istražila mogućnost izvođenja filmske scene u realnosti...

Scena iz filma Spajdermen 2, u kojoj ovaj superheroj izbacuje paukovu mrežu i zaustavlja pomahnitali voz, spasavajući stotine zahvalnih putnika, možda deluje kao plod mašte, ali, ispostavilo se, ima mnogo više utemeljenja u realnosti, nego što bi se pretpostavilo. Grupa studenata iz Velike Britanije odučila da razotkrije ovaj mit i proveri da li tanke niti pauka zaista mogu biti dovoljno jake da zaustave voz u pokretu.

Rad pod nazivom „Uraditi sve što može i pauk“ objavljen je u časopisu Journal of Physics Special Topic, Univerziteta Lester, u kome se inače objavljuju radovi postdiplomaca koji se bave neobičnim temama.

Pre svega, studenti su u pokušaju da izračunaju kolika sila je potrebna da bi se zaustavila četiri vagona njujorškog metroa u kom se nalaze 984 osobe. Došli su do brojke od oko 300.000 njutna. Zatim, uzimajući u obzir geometriju prednjeg dela voza kao i podzemnog prolaza, došli su do zaključka da bi čvrstina mreže morala da bude 3,12 gigapaskala. A to za jednog običnog pauka ne predstavlja veliki problem, s obzirom da je čvrstina mreže paukova iz podreda araneomorfi zmeđu 1,5 i 12 gigapaskala.

Slučajno ili ne, ispostavilo se da osobine mreže koju proizvodi Darvinov pauk - vrsta koja živi na Madagaskaru i proizvodi najveće ikada viđene mreže, koje mogu da se prostiru i duž 25 metara - u potpunosti odgovaraju onoj koju plete Spajdermen u filmskoj sceni.

Studenti su došli do zaključka da je snaga mreže realnog pauka proporcionalna snazi one iz filma i da je na ovaj način zaista moguće zaustaviti voz.

„Često se kaže da su mreže paukova jake kao čelik, pa smo pomislili da bi bilo zanimljivo proveriti da li je čuveni filmski potez zaista izvodljiv“, rekao je Aleks Stoun, jedan od studenata koji su radili na ovom projektu. „ S obzirom na predmet našeg istraživanja, začudilo nas je saznanje da je paukova mreža u filmu precizno i tačno prikazana.”

Mervin Roj, predavač na odeljenju za fiziku i astronomiju Lester univerziteta, smatra da je zadatak bio vredan truda i da je prošao uspešno.

„Da bi ste bili istraživač u industriji ili u akademskim krugovima, morate imati malo mašte i razmišljati izvan ustaljenih okvira, a to je nešto što svakako omogućujemo našim studentima u praksi”, rekao je on.

Izvor: Nationalgeographic, The Scientist