Evo kako bi Srbija mogla da bude bez podstanara
Kada bi u svaku drugu praznu kuću ili stan u državi bio useljen po jedan građanin koji nema svoj krov nad glavom, Srbija bi bila zemlja bez podstanara.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je pod ključem svaki peti stan u Srbiji.
U selima i gradovima zemlje u kojoj se broj podstanara procenjuje na najmanje 320.000, prazno je čak 607.715 kuća i stanova. Stalne žitelje nema ni blizu 200.000 vikendica i sličnih građevina u kojima se živi samo povremeno.
Veliki broj praznih kuća i stanova stručnjaci objašnjavaju ekonomskim razlozima, demografskim padom stanovništva i migracijama, o čemu najbolje svedoče - goli zidovi.
Najviše pustih objekata, prema podacima RZS, ima na istoku i jugu Srbije, gde je svaka četvrta kuća neuseljena.
Nešto bolje je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je u osami nešto više od petine objekata.
U glavnom gradu prazno je svega 17 odsto stanova, a u Vojvodini je bez žitelja svega 16 odsto krovova.
Da stanovi odavno ne služe samo za stanovanje, svedoči i veliki broj solitera u kojima su smeštene fotokopirnice, advokatske kancelarije, trgovinska preduzeća, pa čak i zanatske radionice.
Osnovnoj nameni, pokazuje statistika, ne služi, čak, 17.500 stanova. Da se ”gajba” lako pretvara u ”šljaku” pokazuje porast od 6.000 ovakvih apartmana za poslednjih deset godina.
Statističke podatke sa rezervom uzima Goran Rodić iz Odbora za građevinarstvo PKS. On kaže da individualne kuće u pasivnim krajevima samuju, dok su objekti za masovno stanovanje - krcati.
"Većina praznih stambenih objekata u lošem je stanju - za rušenje ili temeljnu obnovu. Prema našim podacima, u Srbiji postoji čak 1,5 miliona stambenih jednica koje ne ispunjavaju standarde za život u njima", kaže Rodić.
Prosečnu veličinu stana od oko 72 kvadrata podižu velike kuće koje se zidaju u seoskim sredinama, i koje su većinom nezavršene.
Dokse paučina hvata na hiljade kuća i stanova, ljudi bez svog krova nad glavom žive svuda gde je to moguće. Popis je otkrio da kao domovi služe i stari šlepovi, rashodovani vagoni, vojnički šatori, pa čak i pokrivene prikolice.
Ova vrsta stanova smatra se smeštajem iz nužde, a takvih je na popisu prebrojano čak 7.635. Istovremeno, građani Srbije su krov nad glavom potražili i u oko 5.500 poslovnih prostorija, koje nisu ni naoko adaptirane u stanove.