Američki naučnik: Smrt ne postoji

U tekstu pod naslovom "Da li smrt postoji? Nova teorija kaže: Ne", koji je objavljen na njegovom sajtu od ne izneo svoja zapažanja o besmrtnosti koja nikoga nisu ostavila ravnodušnim.

Mnogi od nas se plaše smrti. Verujemo u smrt jer nam je rečeno da ćemo umreti. Sebe povezujemo sa svojim telom, a znamo da tela umiru. Međutim, nova naučna teorija tvrdi da smrt nije toliko konačan događaj kao što mislimo, piše Robert Lanza.

Jedan od poznatijih aspekata kvantne fizike je to što se određene opservacije ne mogu predvideti apsolutno. Umesto toga, postoji niz mogućih opservacija od kojih svaka ima različit stepen verovatnoće. Jedno od "mejnstrim" objašnjenja (teorija o "mnogim svetovima") navodi da svaka od ovih mogućih opservacija korespondira sa različitim univezumom ("multiverzum"). Nova zvanična teorija zvana "biocentrizam" produbljuje ove ideje.

Postoji neograničen broj univerzuma i sve što što bi uopšte moglo da se desi dešava se u nekom od njih. Smrt ne postoji u stvarnom smislu u ovim scenarijima. Svi mogući univerzumi postoje istovremeno, bez obzira na ono što se dešava u bilo kom od njih. Iako su pojedinačna tela predodređena da se samounište, osećanje života (pitanje: "Ko sam ja?") je samo fontana energije od 20 vati koja se javlja u mozgu.

Ali, ova energija ne nestaje sa smrću. Jedan od najizvesnijih aksioma nauke je da energija nikad ne umire, a ne može ni da bude uništena. Ali, da li ova energija transcendira iz jednog sveta u drugi?

Uzmite u obzir eksperiment koji je nedavno objavljen u časopisu "Sajens" koji pokazuje da bi naučnici retroaktivno mogli da promene nešto što se desilo u prošlosti. Čestice su morale da odluče kako će se ponašati kada su naišle na razdvajač zraka. Kasnije, sprovodilac eksperimenta mogao je da uključi i isključi drugi prekidač. Ispostavilo se da ono što je posmatrač odlučio u tom trenutku određuje ono što se desilo u prošlosti.

Bez obzira na izbor koji vi, kao posmatrač, napravite, vi ste ti koji ćete iskusiti posledice koje uslede. Veze između ovih raznih istorija i univerzuma transcendiraju naše uobičajene klasične ideje o vremenu i prostoru.
Zamislite energiju od 20 vati koja jednostavno hologramski projektuje ovaj ili onaj rezultat na ekranu. Bez obzira na to da li je drugi razdvajač zraka uključen ili isključen, i dalje je u pitanju ista baterija ili agens odgovoran za projekciju.

Prema biocentrizmu, vreme i prostor nisu čvrsti predmeti kao što mislimo. Zamahnite rukom kroz vazduh - ako sve odnesete, šta će ostati? Ništa. Ista se stvar odnosi na vreme. Ne možete sve da vidite kroz kosti koje obavijaju vaš mozak. Sve što vidite i doživljavate u ovom trenutku je vir informacija koje se dešavaju u vašem umu. Vreme i prostor su tek alatke za sklapanje celine.

Smrt ne postoji u bezvremenom i besprostornom svetu. Čak je Ajnštajn priznao: "Sada se Beso odvojio od svog čudnog sveta malo ispred mene". To ništa ne znači. Ljudi poput nas znaju da je distinkcija između prošlosti , sadašnjosti i budućnosti tek uporno tvrdoglava iluzija".

Besmrtnost nije stalno postojanje u vremenu bez kraja, već obitava s one strane vremena.
Ovo mi je postalo jasno kada mi je umrla sestra Kristin. Kada sam obišao njeno telo u bolnici, izašao sam da razgovaram s članovima porodice. Kristinin muž Ed počeo je nekontrolisano da rida. U nekoliko trenutaka sam počeo da se osećam kao da transcendiram provincijalnost vremena. Razmišljao sam o energiji od 20 vati i o eksperimetnima koji su pokazali da jedna čestica može da prođe kroz dve rupe u isto vreme. Nisam mogao da odbacim zaključak: Kristin je bila i živa i mrtva, izvan vremena.

Kristin je imala težak život. Konačno je našla čoveka koji ju je mnogo voleo. Moja mlađa sestra nije mogla da stigne na venčanje jer je imala zakazanu partiju karata nekoliko nedelja unapred. Ni moja majka nije mogla da dođe zbog velikih obaveza u klubu "Elks". Venčanje je bilo jedan od najznačajnijih događaja u Kristininom životu. Pošto se niko drugi iz naše familije nije pojavio, Kristin me je zamolila da je ja ispratim do oltara i predam je njenom budućem mužu.

- Ed, ne mogu da osetim nogu - rekla je.

Nije znala da joj je jetra prepolovljena i da je krv jurnula.

Kada mu je umro sin, Emerson je napisao: "Naš život nije toliko ugrožen kao naša percepcija. Žalim za tim što me žalost ne može ničemu naučiti, niti me može odvesti jedan korak dalje u pravu prirodu."

Bez obzira na to da li pritiskate prekidač u eksperimentu za časopis "Sajens" ili da okrećete volan na ovu ili onu stanu dok vozite po ledu, energija od 20 vati je ta koja će iskusiti rezultat. U nekim slučajevima, automobil će sleteti s puta, ali u drugim slučajevima on će nastaviti svojim putem do kuće iz snova moje sestre.

Kristin je nedavno izgubila više od 45 kilograma, a Ed joj je kao iznenađenje kupio dijamantske minđuše. Znam da će biti teško čekati, ali znam da će Kristin izgledati sjajno u njima kad je sledeći put vidim.