Zašto ne učimo na greškama
SANTA FE, 04. maj 2009. (FoNet) - Stara maksima preporučuje da se uči na greškama. Ali, ako se već pridržavamo ovog životnog gesla, kako je moguće da najčešće iz prilike u priliku donosimo pogrešne odluke?
Reč je o osetljivom pitanju i najčešće pogrešnim životnim odlukama i za sada ne postoje psihološki modeli koji na jednostavan način ukazuju na korake koje treba preduzimati da bi u budućnosti donosili ispravne odluke - zasnovane na naučnim istraživanjima, eksperimentima i dokazima.
Mnogi tvrde da sve zavisi od toga kakva ste osoba. Ako ste suviše osetljivi i emocionalni, skloni ste da delujete instinktivno i donosite ishitrene sudove zbog kojih, kasnije, redovno zažalite, podseća časopis "Nju sajentist".
Međutim, ultraracionalne osobe najverovatnije imaju suprotan problem, provodeći dane mereći argumente za i protiv u svim ponuđenim opcijama - sve dok sebe ne dovedu u situaciju teške neodlučnosti u kojoj uopšte nisu u stanju da deluju.
A činjenica je da smo mi, biološki i psihološki, sposobni da budemo i emotivni i racionalni. I što je najinteresantnije - obe strategije mogu voditi do dobrih ispravnih odluka u pravim okolnostima.
Suština trika je u spoznaji kad reagovati impulsivno, kako kažu "iz stomaka", a kada celoj situaciji pristupiti na promišljen način.
Najverovatnije teško možemo da promenimo sopstvenu ličnost ali možemo da naučimo da kritički procenimo situaciju - pre nego što donesemo odluku.