Prohujalo sa inventarom

"Ona je!" Iako je nije video skoro petnaest godina, prepoznao je po savršenoj guzi koja se primećivala čak i pod dugim jesenjim kaputom. I po tom koraku jamajčanske kratkoprugašice.

U trenutku je odgledao flešbek života i par njihovih bezazlenih zajedničkih trenutaka dok su delili kancelariju u firmi, a pre nego što je ona našla bolji posao i zauvek nestala iz njegovog života.
Iako je na semaforu bilo crveno za pešake, iskoristio je trenutnu neodlučnost vozača tramvaja koji je na kratko blokirao i automobile i rizikujući život, pretrčao Bulevar. Stigao je tek kod biblioteke.
Njena zlatno-platinasta kosa presijavala se na jesenjem bulevarskom suncu, zaslepljujući ga kao političari glasače pred izbore. Sav zadihan, jedva je uspeo da izusti:
- Ej, ćao! Kad ćeš da mi vratiš onu heftalicu koju sam ti pozajmio 2001.? Još uvek je dužim u Zavodu, a znaš kakvi su tamo - ni rođenoj majci ne bi oprostili manjak inventara...

(Kratke bulevarske ljubavne priče, vol. 1)