Jedan dan sa policijskom patrolom

Od nadležnih organa smo dobili dozvolu da krenemo sa patrolom koja radi u okviru policijske stanice Vračar. Njihovo radno vreme traje dvanaest sati, a mi smo bili u smeni koja traje od 7 do 19 časova. Momci koji su u ovoj smeni na radnom mestu su bili već u 6.30 kako bi se upoznali sa dešavanjima tokom prethodne smene i dobili svoje zadatke, a u 7 časova krenuli u patrolu. Mi smo im se priključili malo kasnije.

U patroli su toga jutra bili policajci Goran Ranković i Ivan Ćirić. Izuzetno fini i ljubazni momci koji su sa nama bili celog dana i uputili nas u osnove svog posla.

Postoje određene stvari koje su sastavni deo svakodnevnih obaveza kao što su dodeljivanje sudskih poziva, obilazak ličnosti i objekata od važnosti za državu. U njihovom reonu to su Hram, Narodna biblioteka Srbije, Privredna komora Srbije...

(old_image)
Ova policijska stanica pokriva Vračar. Sam policijski reon ima tri kvadratna kilometra. Vračar je najgušće naseljena opštine na Balkanu, a i najstarija u Evropi, kažu.

Pitali smo ih kako su odlučili da rade u policiji?

Ivana su roditelji pokušali da ubede da se ne bavi ovim poslom, ali nije vredelo. Poslušao ih je i nije otišao u školu u Sremsku Kamenicu, ali se nakon završene stručne srednje škole ipak odlučio da posao potraži u policiji. Goranu je očuh bio policajac pa je kroz priču sa njim i sam zavoleo ovaj poziv.

Kakva je situacija bila pre, a kakva je sada?

“Vremena su se dosta promenila. Ja sam u službi skoro dve decenije. Najviše je razbojništava i otimanja torbi danas”, priča nam Goran dok automobilom prolazimo kroz njihov reaon. “Kada sam ja počinjao, bilo je daleko više ubistava. Na sreću, toga je sada manje, ali je u porastu nasilje u porodici i narkomanija”.

Svake godine imaju određene provere koje su zakonski regulisane kao što su fizička spremnost, upotreba oružja, razgovor sa psihologom.

Obišli smo reon nekoliko puta, a zatim otišli i do stanice da vidimo kako funkcioniše dežurna služba. To je mesto gde se slivaju sve informacije. Nekoliko policajaca prima pozive i odlučuje šta i kako dalje. U toku jednog dana dobiju i preko sto poziva, ali to nisu sve pozivi koji zahtevaju intervenciju. U šali za sebe kažu da su oni kao lekari opšte prakse.

Ponovo smo krenuli sa patrolom u obilazak reona. Ovaj posao važi za izuzetno stresan u prilog čemu govori i podatak da skoro svi policajci po odlasku u penziju imaju šećer ili visok pritisak.

“Ljudi, na žalost, vide samo ono najgore od našeg posla. Vremena su teška pa su i ljudi manje tolerantni. Mi se maksimalno trudimo da budemo brzi, ali jednostavno nekada iz obejktivnih razloga kao što je npr. zastoj u uskim ulicama ne možemo stići na lice mesta brzo koliko oni očekuju.”

(old_image)
Razne se situacije dešavaju, a ima i onih koje su i tužne i smešne u isto vreme.

“Dobijemo poziv da čovek obija auto. Mi izađemo na lice mesta i pokušamo da ga uhvatimo. Dok smo pokušavali da ga savladamo, na obližnju terasu izlazi čovek i počinje da viče na nas zašto držimo čoveka, kako smo nasilni i slično. Kada je taj gospodin ukapirao da je potencijalni lopov krenuo na njegov auto samo je rekao- Držite ga. Silazim ja da ga bijem.”

Ivan je već devet, a Goran sedamnaest godina u službi. Nije lako, ali kažu da zaista vole ovo što rade i da bi opet izabrali ovo zanimanje.

Stresno je, ali odmoriće se kada odu u penziju. A kako zamišljaju svoje penzionerske dane i odmor? Jednoglasno su rekli “Da se preselimo na selo. Voće, baštica i odmor od svega.“

Dan sa ovom patrolom je bio prilično miran. Bio je jedan poziv za potencijalnu pljačku banke, ali se ispostavilo da je dojava neosnovana. Kada se pak desi nešto što zahteva ozbiljnu intevenciju pozivaju pojačanje ili hitnu pomoć. Sve zavisi od slučaja do slučaja, a procedura se zna i sve dobro funkcioniše.

Nama, sa novinarke strane, to i nije bilo zgodno za priču, ali bolje je ipak tako nego da ima potrebe da policija interveniše. Približio se kraj njihovog radnog vremena pa smo zajedno otišli do stanice. Oni su otišli da završe još neki deo posla koji je bio vezan za izveštaje, a mi smo otišli poželevši im što više ovako mirnih dana na poslu.