Panonska žurka Garavog sokaka u Sava centru, Veronika zvezda večeri

Novosađani su priuštili skoro dva i po sata svirke, a oko 2.000 njihovih obožavalaca raznih generacija odavalo je utisak kao da je sala dupke puna. Koncert nazvan „Teci, teci Dunave u Sava centru“ počeo je sa samo pet minuta kašnjenja uz „Kad sunce noćas zažmiri“, a ruke su od prvih taktova počele da daju ritam baladi sa prvog albuma, iz davne '89. Odmah su se predstavili i tamburaši, orkestar Ad Libitum, a veseljaka u crnoj košulji nije držalo mesto, te je prvi ustao i, ne mareći za poglede, prvi se među posetiocima - baš opustio.

Ubrzo je glavnu ulogu u publici preuzela gospođa koja nam se, posle koncerta, uredno predstavila, Veronika Ignjatović. Dama vedrog, nemirnog duha došla je u Sava centar sa mužem, međutim, prošpartala je celom salom oduševljavajući se svakom pesmom, igrala sa momcima koji bi unuci mogli da joj budu i na kraju se, kao prava zvezda, sa mnogima slikala. Prethodno je i poklone Banetu uručila.
„Kad mi muž nije ljubomoran“, uz osmeh je rekla, ne pokazujući tragove umora.

Nizali su se „garavi“ hitovi – „Biće bolje ako budeš tu“, „Plavi svitac“, „Teci, teci Dunave“, „Ako tebe ljubit' ne smem“ i mnogi drugi, a savršeno su se uklopile i dve nove pesme. „Ja plačem samo kada ljuštim luk“ je već, doduše, mesecima poznata, a ona najsvežija, „Kad su stvari same“, dobila je uživo odličnu, kamernu verziju.

Poseban šmek koncertu su dali gosti. Neobičan odabir i – pun pogodak. Doveo je Bane romske pevače sa dunavskih čardi Stevicu Jovanovića - Čvarka, Boška Jovanovića - Boškića i Miodraga Dimitrova – Pisariku. Oni su klasicima (“Oči jedne žene“, „Violino ne sviraj“...) izmamili salve aplauza od publike koja je u njihovom pevanju prepoznala, pre svega, dušu. Ustao je Sava centar i do kraja koncerta nije seo, a Garavi sokak se repertoarom svojski potrudio da baš tako bude. Nanizali su evergrin veselice, od „Romane“ Đorđa Marjanovića, preko „Marine“ (Roko Granata), posveta Zvonku Bogdanu, pa sve do „Ivinog voza“ kad je Sava centar zaličio na scenu gde Bajaga kreće „Moje drugove“. Pogađajte ko je bio „mašinovođa“ – naravno, Veronika.

Sve se završilo u opštem veselju uz, dabome, nezaobilaznog „Skeledžiju“. Garavi sokak je još jednom potvrdio da u Beogradu ima vernu publiku i, bez obzira na aktuelne vremenske uslove, njoj je, baš kao što je i najavio – doneo proleće.