Hladna jutra bulevarska
Nos mi je procurio već na 30 metara od kuće. Relativno blizu, ali dovoljno daleko da bi me mrzelo da se vraćam po njih. Nekako sam odšmrcao do autobuske stanice i onda diskretno odslinavio u autobusu do posla.
Pred kraj radnog vremena pao je dogovor sa koleginicom da sa posla idemo zajedno taksijem, jer je ona pola sata po isteku radnog vremena imala zakazano kod frizera koji je nekako baš na putu ka mojoj kući. Pošto smo završavali neke hitne stvari bukvalno do poslednjeg minuta radnog vremena, pa i koji minut preko, naravno da smo iz firme izjurili kao da nas BusPlus revizori gone. I to predvođeni Evom Ras. Ženska frizura nema alternativu, a frizer ne zna za milost kada se radi o dogovorenom terminu. Zakasniš i ćao - idući slobodni termin je tek oko Uskrsa. Ponekad je baš lepo biti ćelav. U žurbi, usred oblačenja i trpanja mobilnih telefona, magnetne kartice za ulazak/izlazak iz firme i ostalih sitnica po džepovima, normalno, na stolu mi je ostalo pakovanje maramica koje sam i juče zaboravio da ponesem.
Nakon što me je taksista ostavio na 200 m od kuće, svratio sam do prodavnice da kupim neke sitnice i u povratku, nos mi je procurio kao česma kada joj popusti gumica. Kud ne kupih maramice? I na šta ja uopšte mislim? Nekako sam stigao kući, brišući nos rukavom jakne, što, ma koliko praktično, nikako nije estetski prihvatljivo. Posebno kada jakna nije zelene boje.
Nešto kasnije trebalo je da se nađem sa drugaricom radi nekog druženja. Jer, tome drugarice uglavnom služe. Dobro, zavisi od toga kakve su drugarice. I od još nekih faktora. Uglavnom, kada mi je javila da uskoro stiže na Bulevar, ja sam se na brzinu spremio i krenuo ka Vuku. Na nekih stotinak metara od kuće, procurio mi je nos. Mahinalno sam krenuo rukom ka džepu, kad se setih... NE! Opet sam ih zaboravio! Neverovatno! Pa ja sam kompletan idiot. Kada se vratim kući, staviću u svaki džep jakne po jedno pakovanje, da budem siguran da mi se neće ponoviti ista greška. I bi tako. Napunio sam džepove maramicama kao da imam deset noseva.
Sutradan ujutru, ponovo sam kasnio na posao. Spremio sam se navrat-nanos i primetivši da je baš zahladnelo, obukao deblju jaknu i istrčao iz kuće. Pedesetak metara kasnije, kada mi je nos procurio, odlučio sam da prekinem tu agoniju i bacio sam se pod autobus.