Kako nas "deru" trgovci: Svaka radnja - druga cena

U zavisnosti od kraja grada u kom žive, kupci za iste namirnice odvajaju različite sume novca. Najdrastičnije razlike su kod svežeg mesa i prerađevina. Tako čajna kobasica može da se kupi za 800, ali i za 1.400 dinara. Cena pilećeg filea je od 550 do 750, dok za juneći but treba izdvojiti od 550 do 700 dinara, pišu "Novosti".

Njeguška pršuta istog proizvođača na rafovima se može pronaći po cenama od 1.500 do čak 2.400 dinara za kilogram, dok za "pančetu" iz Njeguša ili Cetinja treba odvojiti od 800 do 1.400 dinara. Domaćice će u potrazi za dimljenom svinjskom pečenicom primetiti da cene variraju od 900 do 1.200, dok se dimljeni vrat nudi po 600 do čak 1.200 dinara.

Ni kod drugih namirnica razlike u cenama nisu male. Kore za pite i gibanice, proizvedene od brašna istog dobavljača, prodaju se po ceni od 59 do 120 dinara. Kafa istog dobavljača u standardnom pakovanju od 200 grama košta od 160 do čak 230 dinara.

Za čokoladu sa istih proizvodnih traka od 100 grama, treba odvojiti od 70 do čak 120 dinara. Maslinovo ulje se prodaje po 600 do čak 2.000 dinara za litar.

Upravo na ovolikim razlikama u cenama istih proizvoda može se nagovestiti koliko na prodaji zarađuju trgovci. Dok se neki zadovoljavaju maržom od desetak odsto, neki ne prodaju robu ukoliko im zarada nije bar 50 odsto.

"Visoki rasponi u cenama istih namirnica znak su da ne funkcioniše tržište", kaže Petar Bogosavljević, predsednik organizacije za zaštitu potrošača.

Bogosavljević napominje da je problem što nemamo informacije o cenama na jednom mestu. To bi u startu, kaže, snizilo cene sedam, osam odsto.

(Izvor: Večernje novosti, Kamatica)