Sve je u redu

Red se pomerao sporo, jer su u njemu uglavnom bile bakice, komšinice iz okolnih ulaza, sa Bulevara. Njima je trebalo i do 30 sekundi više da završe na kasi, zato što svoje novčanice nisu slagale uredno kao on - glava na glavu, od najveće ka najmanjoj - već su ih gužvale i haotično trpale u svoje premale, starinske novčanike. Zato je imao vremena da se priseti i kako ga je devojka isterala iz kuće kada ga je uhvatila kako joj slaže CD-ove i knjige po abecednom redu. "Moje stvari - moja stvar!" rekla mu je. Možda je i bila u pravu. Možda je stvarno posvećivao suviše pažnje nevažnim stvarima. Zarekao se sebi da će sa sledećom pokušati mnogo više da se opusti i kontroliše te svoje potrebe, pa makar i po cenu da u početku ta opuštenost bude na silu. Nešto mu tu nije delovalo sasvim logično, ali razmišljanje mu je prekinuo meki, nežni glas kasirke:
- Dobro veče, komšija!
Trebala mu je sekunda da razbistri misli. A onda ju je ugledao. Kao da mu je neko udario šamar, trgao se i promrmljao nešto kao:
- Dob... ovaj, 'broveče!

Bila je to najlepša crnka koju je ikada video. Uredno našminkana, sa diskretnim tamno crvenim karminom i noktima precizno lakiranim u bordo. Kosa srednje dužine, ali brižno negovana i sveže očešljana. Košulja ispod crvenog radnog odela bila joj je zakopčana i očigledno dobro ispeglana. Zaljubio se na prvi pogled. Nije znao šta tačno radi dok joj je nespretno pomagao da upakuje namirnice u plastične kese. Ruke su im se par puta dodirnule i jasno je osetio kako ga prolaze žmarci, poput slabe struje iz telefonskog kabla. Pomislio je: "To je to. Ovo je ona prava. Moram nekako da joj uzmem makar broj telefona, za početak!" Smeškala se, primećujući da se spetljao. Vratila mu je kusur, a on je onako smušen jedva ubacio sitniš u odgovarajuću pregradu i zatim malo zastao, držeći par papirnih novčanica i gledajući u njih. Nakon kraće tišine, smogao je snage da joj se obrati:
- Izvini...
- Da?
Pogledala ga je sa sjajem u očima punim nade i nekog slatkog iščekivanja, baš kao u pesmi pokojne Desanke koju je ova napisala za života.
- Je l' imaš možda neku drugu novčanicu od 20 dinara? Ova je malo pocepana. A i na ovoj od 10 samo što nije krenula da se izvlači srebrna nit...

(Kratke bulevarske ljubavne priče, vol. 1)