Definitivan kraj Svratišta: Nije postignut dogovor CIM i grada Beograda

U nastavku vam prenosimo integralnu verziju Saopštenja za javnost koje je objavio Centar za integraciju mladih, koji je vodio projekat Svratište u Krfskoj ulici. Saopštenje potpisuje izvršna direktorka Milica Đorđević i tim Centra za integraciju mladih.

VIDEO: Svratište mi je...

Dragi prijatelji, saradnici, kolege i sugrađani, Centar za integraciju mladih želi još jednom da vam se svima zahvali na velikoj podršci koju su usluga Svratište za decu i deca uključena u život i rad na ulici, u prethodnih nekoliko dana, meseci i poslednjih šest i po godina – dobili od vas.

Nažalost, posle višemesečnog dijaloga koji je intenziviran poslednjih nedelju dana a nakon današnjeg sastanka u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda, CIM obaveštava javnost da nije dogovoren održivi način podrške nastavku rada Svratišta.

Ukupno preko 140 dece sa kojima je Svratište aktivno radilo, od ponedeljka neće moći da koristi usluge koje je CIM njima do sada pružao u Krfskoj ulici.

Napominjemo da preko 40 jedinica lokalne samouprave u Srbiji uspešno realizuje proces javnih nabavki i na taj način odgovorno obezbeđuje održivost preko 50 usluga socijalne zaštite na svojoj teritoriji.

SAZNAJ: Deca beskućnici: Ako zatvore Svratište opet smo na ulici

Sa velikim žaljenjem, na današnji dan, konstatujemo da 2013. godine, i posle svih uloženih napora i sredstava, implementiranih programa, usvojenih propisa i regulativa a s ciljem poboljšanja sistema socijalne zaštite u Srbiji – ipak nisu stvoreni uslovi da se socijalnoj zaštiti jednoj od najugroženijih grupa, u Beogradu pristupi odgovorno i ozbiljno, a ne putem projektnog finansiranja.

Problem:

Projektno finansiranje predviđa finansiranje projekata a ne usluga socijalne zaštite. Pored toga, projektno finansiranje ne može da obezbedi usluzi Svratišta podršku drugih institucija koje su ključne ako želimo odgovorno da radimo sa decom uključenom u život i rad na ulici. Projektno finansiranje, takođe, dovodi do toga da se sa finansijskom podrškom uslugama socijalne zaštite kasni i po nekoliko meseci i na taj način se onemogućava realizacija usluge.

Godine 2012. od ukupnog budžeta koji je bio potreban za realizaciju usluge Svratište (140 aktivnih korisnika, 24/7), koji je iznosio 25.823.611,21, doprinos građana, volontera, kompanija i drugih organizacija bio je 43,49% celokupnog budžeta. Iznos od 14.592.864,79 je obezbeđen iz budžeta grada Beograda. Takođe, podrške u novcu, grad Beograd je ustupio na korišćenje objekat u Krfskoj 7a, a uz pomoć donatora, objekat je adaptiran i stavljen u funkciju.

Prema planu i odobrenom budžetu, 86,6% sredstava traženih od grada Beograda (56,51% od ukupnog budžeta potrebnog za realizaciju usluge) upotrebljeno je za obezbeđivanje koordinacije i stručnog rada sa decom. Od tog iznosa skoro 50% čine troškovi poreza i doprinosa koje je Centar za integraciju mladih uredno isplaćivao angažovanim profesionalcima. Dakle, oko 25% celokupnog budžeta potrebnog za dvadesetčetvoročasovni stručni rad sedam dana u nedelji, sa 140 aktivnih korisnika je deo koji je, prema budžetu odobrenom od strane Sekretarijata za socijalnu zaštitu – uplaćivan za neto zarade zaposlenih stručnjaka u programu. Za godinu 2013., CIM je umanjio iznos traženih sredstava od Sekretarijata, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju, i konkurisao podnetim projektom za iznos od milion dinara bruto mesečno za potrebe koordinacije i stručnog rada odnosno 19 osoba.

APEL: Pronađite rešenje za Svratište

Posledica:

Zbog svega navedenog, kao što je i ranije rečeno, nedelja 31. mart 2013. godine će biti poslednji dan u kojem će Centar za integraciju mladih, realizovati uslugu Svratišta na adresi Krfska 7a u dosadašnjem projektnom okviru. U ponedeljak, 01. aprila, CIM će predati ključeve prostora koji nam je ustupljen na korišćenje 2008. godine, kao i specifikaciju stvari i materijala koje su date za potrebe Svratišta a koje će ostati u prostoru – Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda.

Imajući u vidu da je u periodu od januara do kraja marta 2013. godine, Svratište odgovorno realizovalo sve aktivnosti koje usluga predviđa, nadamo se da će Sekretarijat za socijalnu zaštitu naći način da refundira troškove nastale u tom periodu.

Objašnjenje:

Zakon o socijalnoj zaštiti rad Svratišta tretira kao uslugu a ne kao projekat i predviđa održivost usluge kroz raspisivanje tendera za javne nabavke. Jedan od Zakonom propisanih preduslova jeste da zainetersovani pružaoci usluga imaju licencu za realizaciju određene usluge a profesionalci akreditaciju, i CIM se nada da će taj pravilnik biti usvojen u što skorijem roku.

Ipak, realnost je da i bez primene sistema licenciranja i akreditacije, preko 40 jedinica lokalne samouprave u Srbiji uspešno realizuje proces javnih nabavki i na taj način odgovorno obezbeđuje održivost preko 50 usluga socijalne zaštite na svojoj teritoriji. Žao nam je što to nije moguće uraditi za decu uključenu u život i rad na ulici u glavnom gradu Republike Srbije.

Organizacije civilnog društva, kako u Beogradu, tako i u čitavoj Srbiji, poslednjih 20 godina, uporno i uz puno napora i odricanja, realizuju projekte, programe i usluge, u cilju pružanja podrške onima koji su u našem društvu najugroženiji – deci, starima, siromašnima, manjinskim verskim i nacionalnim zajednicama, i mnogobrojnim diskriminisanim grupama.

Radi uspešne i kvalitetne zaštite dece u celoj zemilji pa samim tim i na teritoriji grada Beograda, neophodno je uspostaviti mrežu usluga i ustanova i to isto preporučuje i Zakon o socijalnoj zaštiti. Ovo znači da jedno Prihvatilište sa prihvatnom stanicom za decu, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine kao i Zavod za vaspitanje, pored mreže centara za socijalni rad, nisu dovoljni za obuhvat dece koja se nalaze u stanju socijalne potrebe. Iz tog razloga su i organizacije civilnog društva prepoznate kao ravnopravni pružaoci usluga kako bi u saradnji sa drugim relevantnima akterima, obezbedili pravovremenu, sveobuhvatnu i prilagođenu podršku onima kojima je to najpotrebnije.

Te organizacije, koje činimo mi, naši prijatelji, sugrađani i komšije, su saveznici institucijama u izgradnji demokratije, društva zasnovanog na principima ravnopravnosti, solidarnosti i socijalne pravde. Ipak, dokle god donosioci odluka, odnosno oni koji imaju najveću odgovornost u jednom društvu jer se glasanjem birača na izborima nalaze na poziciji moći i odlučivanja, ne uzimaju u obzir volju građana i ozbiljno ne razmotre potrebe u društvu – na ravnopravnije, solidarnije i bolje društvo – ćemo još čekati.

Izvor: CIM

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.