Krađe identiteta sve češće, još niko nije osuđen

Uprkos tome što se nikad nisu sreli, Smederevac Jovan Nikolić i Bečejac Nikola Vujkov Isić imaju mnogo više zajedničkog nego što bi sami želeli, pišu “Večernje novosti“.

Naime, kako navodi ovaj beogradski list, i jednom i drugom život se preko noći pretvorio u pakao, kada je nepoznati "dvojnik" zloupotrebio njihove lična dokumenta, pa otvorio firme, podigao kredite, kupovao robu... A onda su počele da stižu kazne za carinske i druge prekršaje.

Krađa identiteta, koja je već godinama, prema Američkoj federalnoj komisiji za trgovinu, prva na listi "naj-prevara", postaje unosan biznis i u Srbiji. Iz godine u godinu povećava se broj ljudi kojima na kućne adrese dolaze računi za razna dugovanja ili prijave za utaju poreza. Ili im stiže da plate robu i usluge koje nikad nisu koristili.

Građani nisu svesni gde sve "seju" lične podatke i ne shvataju kakve ih opasnosti zbog toga vrebaju. Naročito su opasni upadi u velike elektronske baze podataka kakve imaju banke, sistemi koji se bave trgovinom preko interneta, evidencije zdravstvenih i penzionih osiguranika, državne institucije.

“Zloupotreba ličnih podataka, koja danas može da vam se desi čak i ako ne izgubite ličnu kartu ili pasoš, tek počinje da cveta. Računari i umrežavanje omogućavaju da se podaci svakog od nas nalaze u nekoliko, pa i u nekoliko desetina baza. To stvara šanse za zloupotrebe“, kaže za “Novosti“ profesor Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Prema njegovim rečima, mnogi prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja (recimo, sportski klubovi). Ali nekada i zakon dozvoljava bespotrebno uzimanje podataka. Centralno pitanje ipak je kako se baze štite.

“Gotovo svakog dana vam neko traži jedinstven matični broj, a on je najopasnija šifra za ulazak u različite baze“, upozorava Milosavljević.

U Srbiji, inače, ima više od 300.000 institucija koje rukuju ličnim podacima građana. Procene su da one imaju više od milion baza podataka, a neke i više od jedne.

Najviše evidencija ima MUP-u, ali tu su i Vojska, bezbednosne službe, Carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, zdravstvene i socijalne ustanove, penzioni fond, škole, biblioteke, opštine, izborne komisije...

U nedavno završenom istraživanju, Partneri za demokratske promene Srbije utvrdili su da mnogi rukovaoci podacima (kako se oni zvanično zovu) nemaju nikakvu ili veoma slabu zaštitu.

Često možemo čuti: "za mene privatnost nije važna, ionako nemam šta da krijem". Međutim, zloupotrebe privatnosti, posebno ličnih podataka su česte, a uglavnom ih postanemo svesni kada šteta već nastane.

“Najočigledniji primer je krađa identiteta, koja predstavlja krivično delo“, kaže Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri za demokratske promene Srbije.

Do nje, objašnjava, najčešće dolazi kada građanin svojevoljno ustupi podatke, pa oni kasnije budu zloupotrebljeni. I on pominje nedavni slučaj bravara Jovana Nikolića, koji pokazuje koliko je bitno da ljudi budu pažljivi kada ustupaju lične karte na fotokopiranje.

“Kada ustupimo podatke nekome, to nikako ne znači da je dozvoljeno te podatke koristiti u druge svrhe. Zato građanima preporučujemo da ustupaju samo onoliko podataka o sebi koliko je to neophodno u konkretnom slučaju. Posledice mogu biti ozbiljne, i važno je da nadležni organi (policija, tužilaštva, sudovi, APR) ulože napore da se žrtva u najkraćem roku rastereti obaveza koje je, navodno, preuzela“, kaže Mišljenović.

U postupku nadzora organa državne uprave i lokalne samouprave, preduzeća, trgovina, zdravstvenog i pravosudnog sistema, banaka, Kancelarija poverenika za zaštitu podataka o ličnosti lane je otkrila: pet nezakonitih obrada ličnih podataka od strane političkih partija, 12 objavljivanja JMBG na internetu ili oglasnim tablama, 11 nezakonitih obrada ličnih podataka u marketinške svrhe, 18 nezakonitih prikupljanja fotokopija ličnih karata i podataka, osam neovlašćenih otkrivanja ličnih podataka trećim licima, četiri pristupa neovlašćenih lica ličnim podacima, 48 obrada podataka bez saglasnosti vlasnika i jednu obradu biometrijskih podataka u svrhu kontrole radnog vremena.

Svi oni koji rukuju ličnim podacima građana trebalo bi da prijave svoje zbirke, odnosno baze podataka u centralni registar, kako bi poverenik mogao da kontroliše ko i kako obrađuje jedinstven matični broj, ime i prezime, adresu ljudi. Prošle godine u Centralni registar upisano je 303 rukovaoca ličnim podacima, i 1.575 evidencija o zbirkama podataka koje oni vode. Ako su procene da baza ima više od milion, jasno je da je upisano manje od jedan odsto.

Inače, prema podacima MUP-a, broj ljudi koji prijave da im je neko ukrao i zloupotrebio dokumenta i dalje je mali, i može se godišnje izbrojati na prste jedne ruke. Kazne za zloupotrebu ličnih podataka za firme su 50.000 do milion dinara, a za građane 5.000 do 50.000. Broj podnetih krivičnih prijava za ovo delo ne prelazi pet-šest godišnje, a sudovi skoro nisu izrekli nijednu kaznu.

Ali zato ima dosta onih koji dobrovoljno prodaju svoja lična dokumenta za 150 evra, a potom prijavljuju da su im ona ukradena. Oni kojima su stvarno ukradeni podaci to najčešće shvate kad im stigne da plate neku kaznu. A onda često stvar ode predaleko...

(Izvor: B92)