UN: Više od 40 država najavilo učešće u debati o radu međunarodnih krivičnih sudova

Među velikim brojem državnika koji će govoriti na skupu, na kojem će se govoriti i o radu Haškog tribunala, biće i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, najavljeno je ranije iz Beograda.

Kako je Tanjugu rečeno u timu predsednika Generalne skupštine Vuka Jeremića, očekuje se da broj država učesnica do srede bude još veći, kao i da se neke zemlje uključe u debatu na sam dan održavanja skupa.

Prema do sada dostupnim podacima, učešće su najavili: Rusija, Kina, Indija, Argentina, Urugvaj, Čile, Bangladeš, Egipat, Južna Afrika, zajednički predstavnik Evropske unije.

Takođe, na skupu će govoriti diplomatski predstavnici Hrvatske, Turske, Brazila, Švajcarske, Pakistana, Kolumbije, Palestine i drugi.

Formalno je bojkot sednice prijavio samo Jordan, čiji je ambasador u UN uputio apel i drugim državama da pođu njihovim stopama, ali za sada bez uspeha.

Svoje učešće je, kako kažu u Jeremićevom kabinetu, najavio i generalni sekretar UN Ban Ki mun, koji bi trebalo da se učesnicima skupa obrati na početku, uz predsednika GS.

Samu organizaciju skupa, koja traje već par meseci, prate veliki pritisci protivnika održavanja debate, zbog kojih je nekoliko visokih funkcionera medjunarodnih pravosudnih institucija prvo pristalo, a onda odustalo od učeesća na skupu u Njujorku.

"Sve se dogovorimo, međunarodni zvaničnik kaže da rado pristaje da dođe i onda posle dva ili tri dana nazove i kaže da baš tada ima neodložne obaveze i da ipak ne može", kažu u kabinetu predsednika Generalne skupštine.

Oni nisu želeli da licitiraju ko stoji iza pritisaka, ali je poznato da Sjedinjene Američke Države i druge vodeće zapadne zemlje nisu oduševljene idejom da se temom rada Haškog tribunala bave Ujedinjene nacije na posebnoj sednici.

Među onima koji su prvo prihvatili poziv, a onda naprasno promenili stav nalaze se Kenet Rot, direktor Hjuman rajts voča, Tina Intelman, predsednica Parlamentarne skupštine zemalja potpisnica rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Sanghjun Song. Poziv nije prihvatio ni predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, koji je pre nekoliko dana u Vašingtonu, na pitanje dopisnika Tanjuga o skupu, rekao da je debata zakazana kao reakcija na određene presude u Hagu, i da se zato postavlja pitanje poštovanja suda i vladavine prava.

Da se u Hagu pazilo da niko od sudija ili tužilaca slučajno ne dođe na skup u Njujorku, pokazuje primer sudije Fausta Pokara, koji je glasao protiv oslobadjajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. Pokar je u pismu upućenom Jeremiću naveo da je želeo da učestvuje u raspravi u UN, ali da je u tome sprečen, jer je predsednik Suda za ratne zločine u Ugandi baš za 10. april zakazao sastanak svih sudija i tužilaca u Hagu.

Ipak, kako je Tanjugu rečeno u timu predsednika GS UN, desetak uglednih američkih i drugih profesora međunarodnog prava i poznavalaca tematike rada suda za ratne zločine, prijavilo je učešće i ne namerava da odustane, bez obzira na pritiske.

U timu predsednika Generalne skupštine još ne žele da izlaze sa imenima, i kažu da će sutra u podne biti zvanično saopšteno ko se sve prijavio za učešće na skupu.

O pritiscima je nedavno pisao i ugledni američki časopis Forin polisi, istakavši da u delu međunaronih krugova postoji bojazan da bi Jeremić mogao da iskoristi skup za promovisanje antihaškog stava.

Jeremić je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga istakao da može da garantuje da će svi koji se budu odlučili da učestvuju na skupu, dobiti ravnopravan tretman i da će ono što budu rekli postati deo zvaničnog dokumenta UN.

On nije negirao da je moguć da u prvi plan dodju kritičniji stavovi prema međunarodnom krivičnom pravosudju, ali je dodao da krivica za to ne leži na organizatorima već na "onima koji su pokušali da spreče javnu debatu u UN".

Skup u Njujorku će biti podeljen na dva dela, prepodnevni gde će govoriti predstavnici država, i popodnevni sa panelima na kojima će učestvovati eksperti. Za popodnevni deo su, izmedju ostalih, prijavljeni istoričar Čedomir Antić i predsednik društva "Veritas" Savo Štrbac.