Uskoro psihijatri u svim domovima zdravlja

Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” prva je krenula da sprovodi ovaj plan, pa je do sada broj postelja sa 650 smanjila na 500.

- Do kraja godine smanjićemo kapacitete na 60 odsto. Za mnoge psihijatrijske bolesnike nije potrebno lečenje na klinici, već je dovoljno da redovno odlaze kod svog ordinirajućeg psihijatra u Domu zdravlja i da budu u porodici, odnosno zajednici. Boravak u bolnicama za osobe koji imaju prolazne poremećaje kao što su depresivna raspoloženja, anksiozna stanja, određene psihopatije i drugi blaži poremećaji može da bude kontraproduktivan - kaže prof. dr Milutin M. Nenadović, direktor ove ustanove.

U bolnicama u Vršcu, Toponici, Kovinu i Novom Kneževcu zbrinuto je više od 3.000 pacijenata od kojih većina u ovim ustanovama ostaje doživotno. Oni su u društvu i porodici često odbačeni pa brigu o njima jedino vodi bolničko osoblje.

- Za njihovo zdravlje mnogo je bolje da budu u zajednici koja će formirati stručne timove za zaštitu mentalnog zdravlja. Njihov oporavak i kvalitet života na ovaj način značajno se popravlja - kaže prof. dr Nenadović.

Zato je Ministarstvo zdravlja donelo početkom marta kadrovski plan prema kojem svaki Dom zdravlja u Srbiji treba da ima psihijatra. To je preduslov za izmeštanje iz ustanova onih bolesnika, koji prema zdravstvenim kriterijumima mogu da nastave život u svojim porodicama.

Ovakav princip lečenje prisutan je svugde u Evropi, s tim, navodi sagovornik, što su neke zemlje, na primer, Francuska, skoro zatvorile psihijatrijske bolnice, što se pokazalo kao veoma loše rešenje. Zato je nemački model zbrinjivanja psihijatrijskih pacijenata najprimereniji.

Ovih dana pred poslanicima biće i nacrt Zakona o zaštiti prava osoba s mentalnim smetnjama. On precizno uređuje i pitanje prinudnog zbrinjavanja psihijatrijskih pacijenata u ustanove kada je to neophodno.

(Izvor: Blic)