Rusi neće ukinuti carinu za Fijat?
Delegacija Vlade Srbije, predvođena premijerom Ivicom Dačićem i ministrom privrede i finansija Mlađanom Dinkićem koja u utorak i sredu boravi u Moskvi, razgovaraće sa ruskim zvaničnicima o realizaciji više međudržavnih aranžmana, među kojima je i ruski kredit od 500 miliona dolara za budžet Srbije.
Oni će sa domaćinima pokušati da se dogovore i o proširenju liste srpskih proizvoda koji u Rusku Federaciju mogu da se izvoze bez carine, a na spisku su šećer, so, određene vrste sireva i automobili.
"Srbija bi uskoro mogla da dobije dozvolu za bescarinski izvoz automobila u Rusiju, a ako se to dogodi, onda mislim da će, osim Fijata, u našu zemlju doći bar još jedan proizvođač iz te grane", izjavio je ministar Dinkić, najavljujući ove razgovore.
Premijer Ivica Dačić je put u Moskvu i pregovore o mogućnosti bescarinskog izvoza automobila najavio još krajem februara, prilikom svoje prve posete pogonima Fijat automobila Srbija, gde je sa menadžmentom kompanije razgovarao o proizvodnim planovima.
Naime, poslovodstvo fabrike razmišlja da uz nameravan plasman u više od 100 država, različite verzije "fijata 500L“ ponudi i novim tržištima od kojih je rusko najinteresantnije.
"Rusko tržište je slične veličine kao nemačko, i jedno je od rastućih u svetu. Sa sadašnjom cenom 'fijata 500L' (oko 15.000 evra) i carinom od 25 odsto, taj automobile bio bi skup za rusko tržište, ali bez carine mogli bismo tamo da prodamo od 10.000 do 20.000 vozila godišnje. Međutim, na Vladi Srbije je da o tome pregovara", kaže generalni direktor kompanije Fijat automobili Srbija Antonio Čezare Ferara.
On je listu "Danas" izjavio da FAS već ima plan za Rusiju, ali da njegova realizacija zavisi od ishoda predstojećih pregovora zvaničnika srpske i ruske vlade u Moskvi.
"Danas" podseća da Srbija i Ruska Federacija već godinama imaju Sporazum o slobodnoj trgovini koji omogućava bescarinski promet roba, pod uslovom da je proizvod koji se, na primer, izvozi u Rusiju, 51 odsto domaćeg (srpskog) porekla ili da je u istom odnosu udeo domaćih sirovina ili delova.
Model "fijat 500L“ zadovoljava taj kriterijum, pošto se u njega već ugrađuje čak 67 odsto delova i pozicija proizvedenih u Kragujevcu i Srbiji.
Problem je, međutim, u činjenici da sporazum koji je sa Rusijom potpisan još 2000. godine, a potom u nekoliko navrata liberalizovan, i dalje ima poduži spisak proizvoda i sirovina koji predstavljaju izuzetke iz režima slobodne trgovine.
Među tim izuzecima, pored kamiona, autobusa, traktora, kompresora, pamučnih tkanina, penušavih vina, određenih vrsta sireva i još nekih proizvoda, nalaze se i "putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, uključujući i 'karavane', kombije i vozila za trke".
Kakve su šanse da Dačić i Dinkić u sredu postignu dogovor sa domaćinima i skinu automobile sa liste roba izuzetih iz režima slobodne trgovine i time otvore to tržište za "fijat 500L“?
Analitičari tvrde da su nade "mršave“ i da Rusi teško to mogu da prihvate, jer i sami ulažu veliki novac u zaštitu svoje automobilske industrije.
Ključni razlog je, međutim, u činjenici da je italijanski proizvođač objavio planove da u toj zemlji, i to uskoro, izgradu svoju fabriku a predsednik Vladimir Putin i generalni direktor Fijata Serđo Markione o tome su već potpisali sporazum.
Ukoliko srpska delegacija ne uspe da obezbedi bescarinski izvoz za domaća vozila, našoj automobilskoj industriji ostaje mogućnost izvoza delova u istom režimu.
Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom predviđeno je, naime, da delovi za automobile u tu zemlju mogu da se izvoze bez carine, što kooperantima Fijata, lociranim u Kragujevcu i drugde po Srbiji, pruža priliku za ozbiljne poslovne aranžmane na ruskom tržištu.
(Izvor: B92)