Đukić Dejanović: Do kraja godine posao za 1.000 lekara
U zdravstvu Srbije posao će do kraja godine dobiti 1.000 ljudi. Kadrovski plan nije definitivan. Još se usaglašava koliko će radnih mesta biti za lekare, koliko za medicinske sestre, a prednost će imati oni koji su već angažovani u zdravstvenim ustanovama na određeno vreme - najavljuje u intervjuu ”Novostima” profesor dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka zdravlja.
* Da li su zdravstvene ustanove dostavile planove potreba kako bi moglo da se krene u centralizovano snabdevanje?
- Taj postupak je još u toku. Institut za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut” prikuplja planove potreba za lekovima sa pozitivne liste, najvećim delom sanitetskog i potrošnog materijala, zatim vakcina, onkološke terapije, materijala za dijalizu i svega ostalog što će se nabavljati centralizovano.
* Kada će biti raspisani tenderi?
- Kada ”Batut” usaglasi planove potreba zdravstvenih ustanova, i u poređenju sa standardima oceni da li su oni realni, dostaviće ih jedinici Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja koja će se, zapravo, baviti neposrednim nabavkama. Tokom leta će biti pripremani tenderi, a sa samim nabavkama će se krenuti u poslednjem tromesečju, kako bi u januaru sledeće godine zdravstvene ustanove imale sav neophodni materijal i lekove iz centralnih nabavki.
Koga u eventualnoj rekonstrukciji Vlade vidite na mestu premijera?
- Uopšte nemam nikakvu dilemu. Ivica Dačić je premijer ove vlade. Ako on ne bude premijer, pašće Vlada.
* Kakav je vaš utisak, da li je pozicija SPS u vladajućoj koaliciji ista kao kada je formirana Vlada, ili su je ”prozivke” na račun premijera oslabile?
- Istraživanja pokazuju da nam je popularnost sada nešto povećana u odnosu na onu koju smo imali na izborima. Mislim da je to zato što je svuda gde smo na vlasti, na lokalnom ili republičkom nivou, očigledno da imamo dobre kadrove, ljudi to vide i imaju poverenja u nas.
* Zašto se rok za uvođenje centralizovanog snabdevanja u zdravstvu prolongira kada je prvobitno bilo najavljeno da će ono startovati od sredine ove godine?
- Ništa se ne odlaže. Jeste najavljivano da će planovi biti napravljeni do sredine godine, ali je tek nedavno izabran novi direktor RFZO, i formirana jedinica koja će se time baviti. Za sprovođenje tog posla u ”Batutu” i RFZO trebalo bi da se zaposli još najmanje 40-50 ljudi. Da ne bismo došli u situaciju da zbog prelaska na novi način nabavki bude kašnjenja u snabdevanju, zdravstvene ustanove će se do kraja godine snabdevati kao i dosad.
* Da li će zdravstvo moći da prati novu dinamiku plaćanja sa rokovima od 45, odnosno 60 dana, koja važi od 1. aprila, s obzirom na to da RFZO sada plaća lekove isporučene u decembru prošle godine?
- Ove godine RFZO ima rok za izmirenje svojih obaveza od 150 dana, naredne od 120, 2015. godine taj rok će biti 90, a 2016. godine - 60 dana. Jedino tako postepeno možemo da stignemo do cilja koji nije iracionalan.
* Kontroliše li se da li zdravstvene ustanove, kojima je lane otpisano 13,5 milijardi duga, prave nova zaduženja?
- Pismeno smo obavestili sve direktore da od 1. oktobra prošle godine ne mogu da se prave novi dugovi i oni će snositi posledice ako ih naprave.
* Najavljujete uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona i recepta, a još nismo dobili ni knjižice, kojima je još u martu prošle godine trebalo da počnu da se zamenjuju sadašnje?
* Zašto mislite da se, ako bude rekonstrukcije Vlade, niko ne bi otimao za mesto ministra zdravlja?
- Zato što su zaista problemi u zdravstvu veliki. Nemamo kao narod dovoljno ni znanja, ni umeća da čuvamo zdravlje, niti radimo na tome. Oboleli su nezadovoljni, zdravstveni radnici takođe, a ipak, moramo da pravimo jedan sistem koji će garantovati bolje zdravlje svih građana i unapređenje zdravlja. Potrebno je mnogo entuzijazma, energije... Ovo ministarstvo zato definitivno ne spada u atraktivna. Izabrala sam da prihvatim predlog premijera da ovo radim, i dok budem na ovoj poziciji radiću najbolje što umem.
- Elektronske zdravstvene knjižice imamo, samo treba neko da ih plati. A, što se tiče elektronskog zdravstvenog kartona i recepta, apsolutno su komplementarni sa umrežavanjem zdravstvenih ustanova. Ići ćemo na to da elektronski karton postepeno zameni klasični, dok se uvođenje elektronskog recepta planira za sledeću godinu.
* Koja se dobrobit očekuje od te vrste zdravstvene dokumentacije u elektronskoj formi?
- Lekari u domovima zdravlja su trenutno preopterećeni administracijom, i sve dok ne budu mogli jednim klikom da dobiju istoriju bolesti, i dok se ne skrati vreme propisivanja terapije, ne možemo da očekujemo da više vremena posvete pacijentu, nego što trenutno mogu.
* Dokle se stiglo sa sređivanjem lista čekanja, na kojima je oko 55.000 pacijenata?
- Kada je reč, recimo, o redovima za operaciju katarakte, Republička stručna komisija napravila je raspored koja ustanova koliko takvih intervencija može da uradi prema prostoru koji ima, kadru i opremi. Očekujem da će problem lista čekanja za operaciju katarakte do kraja godine biti rešen. Sada se na nivou Srbije dogovaramo da se napravi zajednička lista čekanja na kardiovaskularne intervencije. Oni koji ne budu prihvatili tu listu, i insistiraju na tome da biraju ustanovu i lekara koji će da ih operiše, moraće sami da snose eventualne posledice svoje odluke. Jedinstvenom listom problem operacija na srcu rešavaćemo mnogo kvalitetnije nego dosad.
* Koliko se može popraviti poražavajuća činjenica da je 17 odsto lekara u zdravstvu Srbije starije od 60 godina?
- To je posledica ekonomske pozicije zemlje u kojoj se štedelo na svemu pa, nažalost, i na kadrovima. Zbog toga smo ubrzali davanje specijalizacija. Za prošlu godinu potpisala sam oko 760, a u ovoj godini, do sada, više od 300 specijalizacija. Tako pokušavamo da, koliko je to moguće, popunimo tu generacijsku ”rupu” u zdravstvu.
(Izvor: NOVOSTI)