Sve više osuđenika sa "narukvicom"

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u Srbiji je sada u kućnom pritvoru 20 okrivljenih, u kućnom zatvoru 36 osuđenih, dok 275 osoba nose "narukvicu".

Prva popularna "narukvica" postavljena je 5. januara 2011. od kada je kroz "sistem" prošlo ukupno 789 osoba.

Tokom 2011. u kućnom zatvoru bilo je 88 osuđenih, lane čak 610, a do kraja marta ove godine 91 osuđeni.

Načelnica za tretman i izvršenje u Upravi Dušanka Garić rekla je u intervjuu Tanjugu da je taj vid primene "poluslobode" u razvijenim zemljama dao dobre rezultate na polju smanjenja recidiva i bolje reintegracije osuđenih osoba u socijalnu sredinu.

"Što se tiče primene elektronskog nadzora nad osuđenim osobama, od nje postoji višestruka korist, kao što su smanjenje broja osuđenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, što donosi značajne uštede za državu, a posebno smanjenje "kriminalne infekcije" naročito kod mladih koji se prvi put javljaju kao izvršioci lakših krivičnih dela. Osuđeni, s druge strane, može da vreme provodi sa svojom porodicom, ide na posao i ne isključuje se u potpunosti iz svog šireg socijalnog okruženja", istakla je Garić.

Ona je ukazala da se mere elektronskog nadzora, kao vrsta alternativnih sankcija, naspram klasičnog zatvora, sprovode radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su osuđenom određena odlukom suda.

Pravilnikom o izvršenju kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, bliže se uređuje izvršenje sudske kazne. Tako osuđeni za vreme izvršenja kazne "kućnog zatvora" mora neprestano da nosi odašiljač na nozi, a prijemnik se instalira na odgovarajućem mestu u stanu.

Korišćenje opreme i eventualne zloupotrebe se daljinski prate u Operativno-bezbednosnom odeljenju Uprave.

Načelnica Uprave za tretman i alternativne sankcije je ukazala da nije nužno da osuđeni 24 sata boravi u stanu, jer iskustvo zemalja, koje već dugi niz godina sprovode elektronski nadzor , pokazuje da bi to bilo kontraproduktivno i da bi umanjivalo efikasnost ovakvog vida kažnjavanja.

"Svrha tog vida kažnjavanja je da se kontroliše funkcionisanje osuđenog, ali da se on ne isključuje u potpunosti iz svog šireg socijalnog okruženja", istakla je Garić.

Naš zakon je predvideo mogućnost donošenja odluke da osuđeni napusti stan u određenom vremenskom periodu u toku dana, na primer, kada odlazi na posao.

U tom slučaju predviđa se da se tada nalazi u "zelenoj vremenskoj zoni" i određuje mu se tačno vreme povratka u stan, nakon čega više ne sme da napušta prostorije stana do sutrašnjeg ponovnog odlaska na posao, navela je Garićeva.

Ona je dodala da isto važi za pohađanje nastave ili posete lekaru, a da bi se takva odluka donela, neophodno je da osuđeni pribavi odgovarajuću dokumentaciju (medicinsku - u slučaju teške i akutne bolesti, potvrdu o zaposlenju i radnom vremenu i slično).

Radi uspešne realizacije pomenutih kazni, zakonska regulativa predviđa stalnu saradnju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i mesnih policijskih uprava.

Uprava ima obavezu da obavesti područni policiju o prijemu odluke suda, adresi osuđenog prema kome se izvršava mera elektronskog nadzora, o početku i načinu izvršavanja te mere, kao i o eventualnom slučaju da osuđeni prekrši pravila propisanog ponašanja.

Gariće je ukazala na to da kazna zatvora sa elektronskim nadzorom podrazumeva odluku suda, prema kojoj osuđeni, kome je izrečena kazna zatvora do godinu dana, tu kaznu može da izdržava u svom stanu, a ne u klasičnom zatvoru.

Ta kazna se ne može izreći jedino osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice, koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu.

Prilikom donošenja te vrste odluke, sud mora da vodi računa o tehničkim mogućnostima da kazna bude adekvatno izvršena, odnosno da osuđeni bude pod elektronskim nadzorom.

To znači da osuđeni mora da ima stalno mesto prebivališta, odnosno boravišta, da u stanu ima fiksni telefon, koji ne sme da bude "dvojnik", kao i da, ukoliko osuđeni nije vlasnik stana u kome živi, saglasnost za instaliranje opreme osuđeni mora da pribavi od vlasnika stana.

Ukoliko ne postoje tehničke mogućnosti za izvršenje kućnog zatvora ili ne postoji pisana saglasnost vlasnika stana, Uprava o tome odmah obaveštava sud koji je kaznu izrekao.

(Izvor: Tanjug, B92)