Dinkić: Manji porez na plate, veći na imovinu

Cilj novog paketa poreskih zakona je da pomogne pre svega zanatlijama i malim i srednjim preduzećima da se dodatno rasterete . Planiramo podizanje limita za paušalni porez sa tri na šest miliona dinara, što će olakšati život zanatlijama i preduzetnicima. Takođe, ići ćemo na rasterećenje privrede od oko dve milijarde dinara na godišnjem nivou tako što ćemo smanjiti porez na zarade sa 12 na deset odsto i povećati neoporezivi iznos dohotka sa sadašnjih 8.700 na 11.000 dinara. Istovremeno ćemo povećati doprinos za penziono osiguranje sa 22 na 24 odsto. Dakle, efekat ove poreske reforme će biti da ćemo pojačati prihode penzionog fonda s jedne strane, smanjiti transfere iz budžeta ka penzionom fondu, a istovremeno rasteretiti privredu jer dižemo ovaj neoporezivi iznos dohotka. Najveće rasterećenje će imati oni kojima je najteže, koji trenutno isplaćuju najniže zarade, ističe ministar Dinkić.

Koliko zakona će biti promenjeno?

- Imamo šest poreskih zakona koje menjamo. Takođe, imajući u vidu da su prihodi budžeta koji su planirani ostvareni u manjem iznosu u prva četiri meseca, oni su bili veći od onoga što je realizovano prošle godine, ali su manji od planiranih za ovu godinu. Pre svega zbog pada prometa u trgovini i zbog šverca rezanog duvana, primorani smo da smanjimo rashode države za nekih tridesetak milijardi do kraja godine. Taj plan smo već napravili i šaljemo ga odmah posle praznika na usvajanje Vladi. On će značiti ograničavanje trošenja kod pojedinih budžetskih korisnika tako što ćemo im smanjiti kvote i faktički smanjiti rashode. Ukupan efekat svega ovog je oko tridesetak milijardi dinara uštede do kraja godine.

Šta će sve biti promenjeno?

- Pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednicima, posebno onim manjim, jer ćemo ukinuti porez na katastarski prihod i obavezno plaćanje doprinosa za penziono osiguranje. To će sada postati njihova dobrovoljna stvar. Svako će moći da uplaćuje koliko želi i ako želi. Tim pre što sada država ionako dotira gotovo kompletnu penziju poljoprivrednika. Takođe ćemo pokušati da napravimo veću pravednost u oporezivanju, jer će kod poreza na imovinu biti uveden ozbiljniji porez na imovinu za pravna lica, a što se tiče građana - vlasnici više od jedne stambene nepokretnosti i više od pet hektara poljoprivredng zemljišta imaće nešto veći porez od onih koji imaju manje. Takođe ćemo ukinuti, odnosno smanjićemo poreze i doprinose na plate za IT industriju, pre svega za industriju softvera, kako bismo stimulisali njen razvoj kao najperspektivnije grane. Smanjićemo za IT, na primer, čak za jednu trećinu doprinose tako što će biti ukinuta obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, a država će za njih plaćati troškove lečenja ukoliko do tih troškova dođe.

Hoće li to biti postignuto kroz rebalans? Gde ćemo videti te uštede?

- Ovo će biti postignuto odmah, počevši od maja, dakle bez rebalansa, samo kroz odluku Vlade o smanjenju kvota pojedinim ministarstvima uključujući i ovo koje ja vodim.

U kojim oblastima?

- Faktički moramo da se protegnemo onoliko koliko para imamo. Podbacila nam je naplata poreza na dobit, iz prostog razloga što je prošlogodišnja dobit koja je osnovica za oporezivanje jako mala jer je privreda bila katastrofalna - prošla godina je najgora ekonomska godina u poslednjih 12 godina. Imaćemo nekih 20 milijardi manje prihoda od PDV-a nego što smo planirali, zbog pada prometa. Zbog šverca rezanog duvana, nekih sedam milijadi dinara će biti izgubljeno do kraja godine na akcizama na cigarete. Šta ćemo kao država preduzeti? Nećemo dozvoliti da se potroši onoliko koliko je moguće u budžetu, nego ćemo to trošenje ograničiti ministarstvima različitim kvotama. Međutim, ključni segmenti neće tu biti pogođeni, dakle, odustaće se od nekih investicija ili od nekih trošenja u sektorima koje treba da se sprovedu kad su dobra vremena.

Kome će još biti smanjena sredstva?

- Takođe ćemo smanjiti subvencije gubitašima - tu nema nikakve dileme. Na materijalnim troškovima koje koriste sva ministarstva uštedećemo nekih 2,4 milijarde dinara tako što ćemo propisati da svi moraju na vreme da plaćaju struju, komunalije i one stvari koje su bitne, a recimo ako imaju neke ugovore za neke usluge da odustanu od toga. Što se tiče plata i penzija - ništa se ne menja, dakle ove ključne stavke ostaju nepromenjene, čak će biti i malog povećanja pošto je predviđeno povećanje plata i penzija dva odsto u maju, ta odluka je dogovorena i ona se sprovodi.

Da li s tim merama čekate MMF?

- Jeste, mi ćemo o tome razgovarati i s MMF-om. Ja sam im već predložio plan i oni se potpuno slažu s njim jer je suština da moramo da prilagodimo trošenje realnim mogućnostima budžeta. Misija MMF-a dolazi 8. maja i nastavićemo s njima da razgovaramo o tome kako da sve ovo uklopimo da na srednji rok održimo ovu stabilnost koju smo napravili sada za prvih devet meseci rada Vlade.

Šta je sada prioritet u radu Vlade?

- Zapošljavanje. Ekonomija. Tu nema nikakve dileme. To je non-stop na dnevnom redu od kada je kriza počela. Sada mora još više da se radi na tome. Da vidimo šta možemo mi da uradimo sami u svojoj kući da bismo omogućili da više ljudi nađe posao.

Na koji način će biti rešeno pitanje javnih preduzeća?

- Maj će svakako proteći u znaku daleko većih prolećnih spremanja u ekonomiji. I tu imamo nekoliko aspekata. Ideja je da u maju Vlada usvoji predlog za reindustrijalizaciju usaglašen s privredom i ekonomistima - da se utvrdi koja će industrija ubuduće vući privredni razvoj Srbije, da vidimo koliki privredni rast Srbija mora da ostvari da bi građani osetili koristi od toga. Jer rast od dva odsto sasvim sigurno ne može da doprinese rastu standarda građana Srbije i nama je potreban mnogo jači rast Suština je da vidimo kako možemo da idemo napred. Zaustavili smo propadanje, ali nismo krenuli napred.

Sta sve ulazi u taj plan?

- Izaći ćemo i s akcionim planom završetka restrukturiranja državnih firmi koje su u gubicima. U Srbiji je više od 160 takvih firmi u ovom trenutku koje prave ogromne gubitke iz godine u godinu i koje nisu samo na subvencijama države, već ne plaćaju struju, gas, komunalije i ukupni njihovi troškovi su mnogo veći. Svetska banka je izračunala da godišnje oni koštaju Srbiju blizu milijadu evra. Treća stvar koju radimo i oko koje treba da postignemo jedinstven stav Vlade jeste Strategija javnih preduzeća koja podrazumeva donošenje odluke iz kojih javnih preduzeća će država da se povuče iz upravljanja, a iz kojih i iz upravljanja i iz vlasništva. Ima preduzeća gde ima smisla da se kompletno prepusti i vlasništvo i upravljanje, a da se onda taj novac koristi za smanjenje javnog duga, odnosno za razduživanje države. Takođe, želimo da podstaknemo razvoj malih i srednjih preduzeća i trenutno imamo problem kako da banke stimulišemo da im se odobravaju dugoročniji i povoljniji krediti.

Šta će Vlada Srbije da uradi ako Srbi s Kosova ne prihvate da primenjuju sporazum iz Brisela?

- Vlada mora da vodi računa i o Srbima s Kosova, ali i o Srbima koji žive van Kosova, dakle - o svima. U slučaju raspisivanja referenduma o tom, njegov rezultat bi morao biti obavezujući za sve. Smatram da je, imajući u vidu ogromnu većinu koji je briselski sporazum dobio u Skupštini, uključujući i bezmalo kompletnu opoziciju bez DSS ,besmisleno raspisivati referendum u takvoj situaciji. Ali, na kraju, nakon razgovora s kosovskim Srbima biće doneta odluka. Vlada Srbije je odlučna da sprovede sporazum.

Šta ukoliko Srbi sa Kosova ne prihvate primenu ni posle referenduma?

- Suština je da ovih dana Vlada pokušava da objasni kosovskim Srbima da se apsolutno ništa ovim sporazumom ne menja u odnosu na ono što već imamo kao faktičko stanje godinama unazad. Na primer, mi danas na severu Kosova ne naplaćujemo nikakav porez. Sve ono što već postoji u praksi sada je samo stavljeno na papir. Mi nećemo da prestanemo da izdvajamo za pomoć Srbima koji žive na Kosovu. To je naš narod, ne želimo da rešavamo stvari preko kolena.

Kakav je vaš stav o promeni Ustava?

- Sazrelo je vreme za promenu Ustava i mislim da bi mogla da se skupi dovoljna većina da se priđe ustavnim promenama. Što se tiče URS, ključno je da se omogući politička regionalizacija - dakle formiranje administrativnih regiona. S druge strane, predlažemo da se smanji broj poslanika, ili da se još uvede još jedno veće - veće regiona kako bi svi imali svoje predstavnike u Skupštini, što danas nije slučaj jer ima čitavih gradova i oblasti u kojima nema nijednog predstavnika naroda da bi mogao da prenese glas tog kraja u republičkoj skupštini. Takođe, treba da omogućimo direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština. Srbija ne može biti uspešna ako imamo, na primer, nekoliko uspešnih ministara u republičkoj vladi, a ako nemamo makar 100 uspešnih gradonačelnika.

Izvor: Blic, Zlata Đorđević