Za praznike smo potrošili pola prosečne plate
Jagnje na ražnju ili, u alternativnoj verziji, prase na trpezi, torte koje po svojoj raskoši konkurišu svadbenim kolačima i razne slatko-slane đakonije predstavljaju uobičajenu srpsku prazničnu trpezu koja u proseku košta koliko i letovanje u predsezoni.
Ekonomisti su izračunali da smo za prvomajske praznike potrošili pola prosečne plate i ispisali gomilu čekova koji stižu na naplatu u jesenjim mesecima, a vlasnici turističkih agencija tvrde da su i sami bili iznenađeni činjenicom da je, uprkos krizi, veliki broj naših sugrađana rešio da sebe časti uskršnjim putovanjem. Iako prosečna srpska porodica plaća kredit za kola, belu tehniku i đačku ekskurziju, najveći broj uskršnjih trpeza nije pokazivao stvarno stanje u novčaniku.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže da su Srbi uoči praznika „verni“ takvom iracionalnom finansijskom ponašanju, ali dodaje da se svi narodi koji pripadaju mediteranskom krugu zemalja ponašaju na isti način – poslednja para iz porodične kasice-prasice daje se za bogatu prazničnu trpezu, a na poklonima se ne štedi. Zato se Grčka i Portugalija nalaze u tako nezavidnoj poziciji u Evropskoj uniji, u šali dodaje naš sagovornik.
Nikolić primećuje da je odnos prema štednji i trošenju kod pripadnika mediteranskih naroda potpuno drugačiji nego kod stanovnika zapadne Evrope, odnosno skandinavskih zemljama „u kojima ljude ne možete naterati da troše“ – oni novac čuvaju za budućnost, za školovanje dece, crne dane ili – za starost.
„Takav odnos prema trošenju delom predstavlja i nasleđe naše prošlosti u kojoj je radno mesto bilo sigurno, plata stizala na vreme, a država bila garant sigurne starosti. Osim toga, mnogi gastarbajteri dolaze za praznik u Srbiju i to je ’opravdanje’ da trpeza bude još raskošnija“, navodi naš sagovornik.
(old_image)
Odnos prema novcu i trošenju novca je u velikoj meri stvar mentaliteta, zaključuje naš sagovornik i dodaje da, primera radi, svaki Nemac zna kom platnom razredu pripada i koliko može da potroši – ako zarađuje dve hiljade evra mesečno, neće mu pasti na pamet da kupi „mercedes”, već će kupiti neki jeftiniji automobil.
„Ja mislim da bi 95 odsto naših sunarodnika sa tom platom odmah kupilo ’mercedes’ i ne bi uopšte brinuli što će narednih godina morati da daju 500 evra mesečno za otplatu rate. Takav bezbrižan odnos prema novcu mi imamo u većini životnih situacija – zato su Srbi na godišnjem odmoru neuporedivo galantniji od engleskih ili nemačkih turista koji odsedaju u hotelima sa većim brojem zvezdica“, zaključuje Nikolić.
Psiholog Maja Antončić kaže da praznici nisu samo sinonim za iće i piće već i za porodično okupljanje – zbog toga su Uskrs, Božić i Nova godina toliko važni u emotivnom kalendaru naših porodica i zato se na prazničnoj trpezi nikada ne štedi. I ona konstatuje da je praznično trošenje novca karakteristično za mediteranske narode u kojima je veoma jak kult porodice i dodaje da su praznici doba kada se porodica okuplja – najčešće uz bogatu trpezu.
„Naš narod već dugo teško živi i zbog toga sebi daje oduška kroz bogatu prazničnu trpezu na koju poziva porodicu i prijatelje sa kojima se sve ređe viđa zbog ubrzanog tempa življenja. Praznici su obično prilika da nadoknadimo ta druženja i da okupimo širu porodicu”, zaključuje naša sagovornica.
Izvor: Politika