Dočekasmo ih: Depeche je i dalje u modi
Sa liste rokenrol želja Beograda skinuto je još jedno ime koje je, dugi niz godina, bilo u samom vrhu. Depeche Mode su morali da preskoče Istanbul ali prepreka za spektakl u našoj prestonici, konačno, nije bilo. Pristizali su na Ušće, još od ranih jutarnjih sati, fanovi iz zemlje i regiona, čak i iz veoma udaljenih krajeva, među njima i mnogi koji verno prate bend i beogradski koncert im nije prvi na aktuelnoj, nedavno započetoj evropskoj turneji.
Temperatura na ovakvim događajima raste uz zalazak sunca, to se i sada desilo. Zvaničan početak – 20 h, a „proverene" informacije – Depeche izlaze na binu u 21. Međutim, ko se na njih oslonio, prevario se. Bend koji je, u svakom smislu, potvrdio svoju profesionalnost i u Beogradu, pojavio se na sceni desetak minuta ranije, pretvarajući u stvarnost višegodišnji san mnogih okupljenih.
Internet, to čudo bez koga ni dana više ne možemo, ume da okruni od duše, neminovnost je to koju osetimo na većini koncerata svetskih zvezda. Neki đavo nam ne da mira, odguglamo „taj i taj set list“ i – dobijemo, uglavnom, precizan scenario događaja kome ćemo prisustvovati pa je tako svima koji nisu odoleli da predvide budućnost jasno bilo da će cela stvar početi lagano i, dabome, simbolično, uz „Welcome To My World“, sa albuma koji promovišu, „Delta Machine“. Takav uvod, međutim, nije dugo potrajao. Još nešto novo, što je plasirano i kao singl („Angel“) i onda – prvi rafal starih hitova kao najava koncerta sa nekoliko „dizanja“ i „spuštanja“. „Thank you very much, good evening Belgradeeeee“, povikao je raspoloženi Dave Gahan uoči prvog talasa euforije uz „Walking In My Shoes“ i „Precious“. Počeo je da korača šestom decenijom, svašta u životu prošao i probao, ali energiju i harizmu jednog od najupečatljivijih frontmena na svetu ničim nije narušio i još uvek je predmet uzdisanja devojaka/žena/staramajki.
Kad je potrebno da Dave malo predahne, taman negde na sredini zvaničnog dela koncerta, tu je čovek iz senke, Martin Gore. Neposredno pre nego što je sporednu ulogu nakratko zamenio glavnom, vokalnom, bendu se desio tehnički peh te je na „Barrel Of a Gun“, i to malo pošto se publika rasplesala uz „Policy Of Truth“, pištolj opalio – tek iz trećeg pokušaja. Onako – po srpski.
Malo drugačiji „pucanj emocija“ desio se nešto kasnije uz, mnogi će se složiti, kad se sve sabere i oduzme, najveći DM hit, „Enjoy The Silence“ i „Personal Jesus“ koja je, odmah zatim, usledila. „Goodbye“ nam rekoše posle stotinak minuta boravka u njihovom svetu, ali, da se ne lažemo, skoro svi su znali – na odsviranih 18 nadovezaće se još pet stvari na bis. Jedna od njih, „Just Can’t Get Enough“, veliki hit još iz ’81. koji je, posle nekoliko godina „odustva“, vraćen na listu na aktuelnoj turneji, ide bez dileme u „highlights“ koncerta – dobro poznata, zarazna melodija koja, bar na nekoliko minuta, u istu ravan dovede dobre poznavaoce benda sa onima čije se znanje svodi samo na hitove.
Depeche Mode su, pod tačkom 23, za kraj odsvirali „Never Let Me Down Again“ te ih, u duhu tog naziva, opominjemo da nas, zaista, ne razočaraju i da, kao što su obećali, ponovo dođu. Razočarenje se, doduše, kod nekih pojavilo u tragovima i pošto se sve, posle 140 DM minuta, završilo, jer su izostale, recimo, „It’s No Good“, „Master And Servant“, „Wrong“... Na „Greatest Hits“ turneju ćemo, međutim, morati još da popričekamo, znali smo da „Delta Machine Tour“ to nije. Probleme sa zvukom bend je uspevao da savlada i na Ušću opravda kvalitet i reputaciju koju decenijama ima širom sveta, pa i u našim krajevima.