Per aspera, al' astra ni u tragovima VI
Ognjen Šestić, neuspešni starter
„Ćao, lutko! Baš lepo mirišeš večeras. Da se nisi kupala sapunom? Kako to misliš, uvek se kupaš sapunom? Odakle ti? Kako to misliš, kupaš se svakog dana? Kako to misliš da nestanem u oblaku štroke i znoja u kome sam i došao?“
„Ćao! Ti beše studiraš srpski jezik i književnost? E super. A šta radiš večeras? Ništa posebno? Sjajno! Imam jedan predlog za tebe. Na! A, šta kažeš, zar nije sjajan predlog hahahah... kako to misliš, nije? Imaš i ti predlog za mene? Da čujem. M'rš? Pa m'rš nije predlog. O bokte, čemu li vas uče na tom fakultetu...“
„Ćao, mačko! Ti si ono beše učiteljica? Hteo sam da te pitam kada je dan otvorenih vrata, došao bih da malo popričamo o mom malom. Kako to misliš, ja nemam sina? Naravno da nemam! Ko je uopšte pominjao sina?“
„Ćao, lepotice! Kako se zoveš? Jaaao, baš lepo ime! A i nekako ti dobro stoji. A i ta suknjica ti dobro stoji, samo ti nešto slabo pada. Kao da ti se malo digla, da prostiš. Je l' ona treba da stoji tik iznad jajnika, ili tik ispod klitorisa? Ne razumem se u tu novu modu. Kako to misliš da bežim bre, seljačino?“
„Zdravo! Daćeš mi jednu votku sa utehom. Ne, stani, predomislio sam se. Sipaćeš mi još jedan viski! Šalim se, šalim se. Samo ti demonstriram svoje superiorno poznavanje domaće muzičke scene. Kako to misliš, ne slušaš te seljake? Pa šta slušaš, majke ti? One narkomane, sa onim... kosama? O jebem ti život, kakve danas sve zapošljavaju kao konobarice!“
„Hej lutko! Ja tebe odnekud znam. Čekaj, nemoj da mi kažeš! Sa Slagalice! Tako je! Gledao sam kad si razbila onog matorca, svaka čast! Nego, hoćeš da skoknemo do mene, da malo igramo Spojnice? Deluješ mi pogođena ovim predlogom, ali veruj mi da sam momak na mestu. Tako ti je to, ko zna - zna. Da igramo asocijacije ovde, sada? Može, to ti je super ideja! Kako to misliš, asociram te na kretena?“
„Zdravo, lepotice! Baš si mi poznata odnekle... sa tv-a? Ti si beše glumica? Sjajno! Imam jedan ozbiljan projekat, pa ako si zainteresovana... radi se o mojoj predstavi "Život u dvoje". Nešto kao monodrama, samo bismo igrali nas dvoje. Takoreći stereodrama. Kako to misliš, repertoar ti je već prebukiran takvim ponudama?“
„Zdravo, mačko! Šta radiš? Kako si? Aha, super. Da li si za kafu sa mnom? Kako to misliš, više voliš sa mlekom i malo šećera?“
„Ćao, lepoto! Kako se zoveš? Jao, divno ime! Ne znam kako se prezivaš, a ni ne zanima me, jer znam kako ćeš se prezivati! Kako to misliš, već imaš dva prezimena?“
„Ćao, lutko! Izvini, ali duguješ mi neke pare! Kako za šta? Pa za lečenje! Pogodila si me svojom atraktivnom pojavom pravo u centar za estetiku i zaljubljivanje. A znaš kako su skupi pregledi! O terapijama da i ne govorimo. Kako to misliš, više ti delujem kao slučaj za centar za vanbolničku psihijatriju?“