Mladi Amerikanci podržavaju Snoudena

0

Generacije Amerikanaca koje su odrasle u digitalnom dobu manje podržavaju vladin program internet nadzora, koji je prošle nedelje otkrio bivši radnik NSA Edvard Snouden, u odnosu na starije sugrađane.

Prema istraživanju lista JuEsEj Tudej i Pju istraživačkog centra, ljudi starosti od 18 do 29 godina u 60 odsto slučajeva podržavaju Snoudena, dok kod starijih od 65 godina taj broj iznosi samo 36 odsto.

Predstavnici mladje generacije ne prihvataju da vlada putem interneta prikuplja podatke o njima, kaže Piter Levin, direktor Centra za informacije i istraživanje Tafts Univerziteta.

Iako mladi često na Fejsbuku i Tviteru ostavljaju podatke o sebi, znajući da će te društvene mreže da ih podele sa advertajzing grupama, oni ne vide da je to isto sa onim što radi Nacionalna bezbednosna agencija (NSA).

“Mislim da ni velike korporacije to ne bi smele da rade, ali je to ipak drugačije od onoga što radi NSA. Oni idu dotle da slušaju naše telefonske razgovore”, kaže Grejs Kuiroz (24), studentkinja iz Hjustona.

Mlađi ljudi ipak kažu da nisu iznenađeni Snoudenovim otkrićima, a kada se postavi pitanje da li on treba krivično da odgovara, 50 odsto kaže da ne treba, dok 44 odsto ispitanih smatra da treba.

“Ja ne bih išla tako daleko da ga nazovem herojem. On je, pretpostavljam prekršio zakon, ali da li treba da snosi posledice to ne znam. Možda. Ne znam šta da mislim o tome”, navodi ova studentkinja.

Dvadesetosmogodišnji advokat iz Denvera Majkl Sager smatra da Snouden ipak treba da odgovara.

“Ako je želeo da javnost sazna za te programe trebalo je da to saopšti na drugačiji način, i verovatno da da manje informacija o tome kako funkcionišu”, ocenjuje Sager.

Džonatan Rajs (22) iz Betesde u Merilendu, kaže za Ju-Es-Ej Tudej, da ne podržava ni vladine programe praćenja, kao ni skidanje podataka od advertajzing kompanija na Fejsbuku i Tviteru.

Piter Levin iz Centra za informacije i istraživanje ističe da mladi i pored toga što su svesni da informacije koje su “onlajn” ne mogu u potpunosti ostati privatne, ipak smatraju da oni imaju pravo da odluče u kojoj meri će drugi imati uvid u njih.

“Ljudi su se navikli da mogu da ih pronađu na internetu i da su vidljivi. Ali, s druge strane, ne žele da neki moćni ljudi koriste njihove informacije, bilo da je to Fejsbuk ili Vlada”, zaključio je Levin.

Izvor: blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.