DiviNation sevdah

Kod spomenika kneza Mihajla primećen je predmet, možda ste već primećivali slične: vazdušni đon, srebrne patike, farmerke s nitnama, bela košulja s crnim natpisima na leđima, dva dugmenceta zakopčana, kragna uštirkana, nagore, kao da hvata signale radio stanica koje nisu dobile frekvenciju, kosa pomoću gela predstavlja opasnost za ptice. Objekat  A se verovatno uputio ka „Konju“ da sačeka jahačicu. Međutim, on se našao sa baticom, da s njim sedne i ćuti u svom baru – "Movie baru". Moguće je da će promeniti svoj stacionar. U tom "Movie baru" povremeno neki ljudi rade nešto. Sigurno mu nije jasno. Nažalost, to nije njegov izbor.
U "Movie baru", tom sterilnom prostoru, pretoplo, na stolovima zrna pasulja, na zidu filmić, neki ljudi valjda pričaju, mutirani su, al’ titlovani. Onda opet pasulj. Na stepenicama ljudi koji veruju, na stolicama poštovani, na foteljama oni koji odlučuju. Konobari se dovikuju s ovim novim gostima, prvi put su tu, još ne znaju šta ko pije – nema obične, jel’ može gazirana, jedan espresso 85 dinara, od piva imamo... Fotografi seli na scenu, da budu bliži, ali to smeta kamermanima lokalnih televizija. Zamalo tuča... To da se jedan fotograf namestio ispred performera smeta samo ostalim snimateljima. Organizatorima ne pada na pamet da zamole čoveka da se pomeri kako bi publika nešto videla, kad već ne čuje. Valjda da bi bilo jasnije zašto je ovaj, zapravo, koncert bio u okviru vizuelnog programa BEogradskogLEtnjegFestivala, ozvučenje je bilo minimalističko. Možda su na to mislili kada su rekli da se sad i sevdah vraća svojoj najstarijoj minimalističkoj formi. Da sam u nekom drugom aranžmanu celokupne večeri slušao “gori, gori sveća, ti si moja sreća… gori svećo, gori, ali ne izgori…” siguran sam da bih bio oduševljen!
Zvanično, ova multimedijalna instalacija istražuje potencijal interakcije između video rada Ive Simčić "DiviNation", umetnice koja je nedavno magistrirala na prestižnom Univerzitetu Jeil, koristeći geopolitičku strategiju u ovom radu, ispituje i transformiše tradicionalne vrednosti i istrajnost umetničke vizije i njihovu primenu u okviru savremene umetničke prakse i uživo (re)intepretirane sevdalinke, meditativne muzičke forme, koju neguje Damir Imamović trio, kombinujući je sa elementima savremenih muzičkih formi, demonstrirajući neposrednu komunikaciju sa radom i publikom, realizujući jedinstveni multimedijalni događaj.
Jel’ nekome nešto jasno?
Zamislite da ste tek bili tamo!
Nadam se da ćemo svi uskoro shvatiti, to je samo crni kvadrat na beloj podlozi!
Pošto je umetnost postala proces, tehnika, nešto što se uči na prestižnim koledžima, ne čudi što se njoj prilazi kao čistom proizvodu. Čini se da se predstave prave da bi se napravio reklamni plakat, a na njega stavili logotipi sponzora.
Ako je festival beogradski, još i letnji, nema mesta samo elitizmu! Skupa je to igračka za nekolicinu. Predstave na BELEF-u su sve ekskluzivnije, na novim mestima… koja primaju sve manje ljudi. Svaki Beograđanin trebalo bi da se oseća iskorišćenim.
Beogradski festival za sponzore beogradskog festivala. 

Vojkan Bećir