Vežbe kao lek i preventiva
BOSTON (FoNet) - Mnogi ljudi se nedovoljno bave fizičkim aktivnostima, čak i kada znaju da treba da vežbaju. Jedan podsticaj na aktivnost mogao bi da potekne od njihovih lekara. Nova istraživanja, naime, pokazuju da lekarski prepisano vežbanje motiviše ljude da se pokrenu.
Ljudi širom sveta svake godine troše milijarde dolara na lekova za snižavanje holesterola i krvnog pritiska, ali i za kontrolisanje telesne težine i dijabetesa. Lekari i većina njihovih pacijenata znaju da je vežbanje jedna od najboljih stvari koje mogu da učine za svoje zdravlje. Ono smanjuje holesterol, pomaže u kontroli dijabetesa, mršavljenju i sniženju krvnog pritiska.
A što je podjednako važno, kod mnogih od tih zdravstvenih problema, vežbanje smanjuje potrebu za lekovima.
Profesorka Mirijam Mori sa Univerzita u Bostonu predvodila je tim koji je izradio najnoviju studiju o "vežbama po lekarskom receptu". Koncentrisala se na osobe koje su preživele rak, kao što je Džo Koli, kome je operisan rak prostate.
"Operisan sam jula 1993. tako da je prošlo 16 godina", podseća Koli koji je, zajedno sa više od 600 drugih pacijenata koji su preživeli rak, učestvovao u programima ishrane i vežbanja prilagođenog njihovim potrebama. Oni su, takođe, redovno telefonom razgovarali sa lekarima.
Posle 12 meseci istraživače je iznenadilo otkriće da su pacijenti koji su, zahvaljujući učestvovanju u programu pravilne ishrane i vežbanja, povećali fizičku aktivnost, izgubili kilograme i prijavili manje fizičkih tegoba od pacijenata iz kontrolne grupe.
Studija je objavljena u Žurnalu američkog medicinskog udruženja. Profesorka Mori ističe da bi rezultati istraživanja trebalo da doprinesu promeni sistema nege bolesnika.
"Ovu intervenciju možemo da vam donesemo na noge. Ne morate da idete nigde, možete sami da živite na vrhu neke planine ili u drugoj zemlji - možemo da vam omogućimo ovu vrstu intervencije", izjavila je profesorka Mori Glasu Amerike.
Profesorka Loreta Dipijetro, prodekan Katedre za nauku vežbanja Univerziteta Džordž Vašington, kaže da je nisu iznenadili rezultati istraživanja profesorke Mori.
"Godinama smo radili sa lekarima kako bismo ih naveli da razgovaraju o vežbama sa svojim pacijentima", izjavila je ona i dodala da je "lakše da se vežbanjem spreči bolest nego da se ono koristi kao deo lečenja kada je već postavljena dijagnoza".
"Vežbanje daje najbolje rezultate u domenu prevencije. Mnogo je efikasnije u sprečavanju sticanja prekomernih kilograma ili preteranog rasta nivoa šećera u krvi i holesterola", uverena je ona.
Dipijetro, međutim, dodaje da različite vežbe pomažu ljudima sa različitim bolestima. Na primer, za ljude kod kojih postoji rizik od osteoporoze imaju koristi od dizanja tegova. Ali za osobe sa visokim nivoom šećera u krvi, najkorisnije su vežbe posle obroka.
Profesorka Mori u isto vreme ističe da njena studija dokazuje da osobe koje su preživele rak budu fizički pokretnije kada dobiju program vežbi prilagođenih njihovim potrebama.
Džo Koli sve sumira u jednoj rečenici: "Morate da budete u stanju da ustanete i da se krećete..."
Istraživači ne samo da otkrivaju koje su vežbe najbolje, već koliko dugo, koliko intenzivno i koliko puta nedeljno treba da se rade da bi bile najdelotvornije. Jedini problem koji preostaje je - navesti ljude da ih se pridržavaju.
(2. jun 2009.)