Kafanska Bitlmanija

Dogovorili smo se da se popodne nađemo u Orašcu, jednoj od retkih beogradskih kafana koje su zadržale još nešto od onog nekadašnjeg duha, iz vremena kada su stolnjaci bili karirani, pepeljare limene i šerpa plave, a atmosfera manje napeta. Pošto smo pristizali iz raznih delova grada, počeli smo sa okupljanjem još oko 7 uveče. Budući u grupi učesnika koji stanuju blizu predmetne kafane, stigao sam među prvima. Tu su bili samo Miki i njegov brat Dragan, već na drugoj turi piva.

Dok smo malo pretresli unutrašnje odnose u bendu The Beatles čiji smo veliki ljubitelji, popili smo zajedno još dve ture i naručili treću. Dragan je zastupao teoriju da je Harison bio duša Bitlsa, dok smo Miki i ja podjednako zastupali i Lenona i Makartnija kao prominentne figure bez kojih bi Harison ostao sam i neshvaćen, kao Slavoljub iz Slagalice.

- Harison je, samo od pesama koje mu nisu objavljene u Bitlsima, izdao trostruki debitantski solo album čim su se oni raspali!

- Pa naravno, kad su ga ova dvojica gušila, nisu mu davali dovoljno kreativnog prostora. A dečko je realno bio Bajaga svog doba, a Bitlsi Čorba.

- Dobro, imao je on i svojih čudnih trenutaka, sećaš se onog derz a fog apon Elej?

- Misliš, Blu Džej vej?

- E, to! Nije bitan naslov, bitno je da se razumemo!

- Pa da. Dragan inače zna sve tekstove njihovih pesama napamet.

- Aj’ da te proverim! Recimo: Strouberi filds forevr, od početka!

- Letmitejkjudaunkozajmgoingtustroberifildsnotingizrilendnotingtugethangabaut...

- Dobro je, dobro je, verujem.

Kada je stigla i treća tura, u jednom lucidnom trenutku, setio sam se i Džordža Martina, producentskog čarobnjaka čiji su aranžmani i za ono vreme futurističke ideje doprineli originalnosti i prepoznatljivosti benda u najmanju ruku kao jedan punopravni član. Nisu ga džaba zvali „peti Bitls“. Uz treću rundu obradili smo još kratko i koncertna dešavanja u Beogradu poslednjih godina i žal što Bitlsi nikada nisu svirali kod nas, a nervozu zbog kašnjenja ostatka ekipe ublažili smo četvrtom turom.

Tokom te, za mene četvrte, a za njih dvojicu šeste, alkohol je krenuo da uzima svoj danak i priča je već počela da gubi oštricu:

- Postoje neki tragovi koji upućuju na to da je Makartni poginuo i da je zamenjen dvojnikom, da bi bend opstao...

- Ma daj, to su teorije zavere... takvih i sličnih priča ima o svakom velikom bendu, pa čak i o Titu!

- Ključni dokaz je što u to vreme nije bilo Interneta!

- Kakve to veze ima sa bilo čim?

- Nemam pojma. Ali dobro zvuči! Je l’ da?

- Skroz. Moram ovo da zapišem u telefon.

- Konobar! Daj još jednom isto! Čekaj da te pitam: koji ti je omiljeni Bitls?

- Pravilno je „Bitl“. Ali svejedno, koji ti je omiljeni?

- Mik Džeger.

- Ne može, on je iz Stonsa!

- Dobro, onda onaj ružni gitarista, kako se beše zove... Ričardson?

- Ništa, zaboravi! Al’ nemoj da nam zaboraviš to pivo, molim te!

- Odma’ stiže!

Tokom šeste ture, ostatak ekipe se javio putem sms-a da će kasniti. Malo smo odremali, popili još po jedno pivo i usput izbegli da upadnemo u zamku koju je Miki pokušao da nam postavi:

- Kada biste morali da odredite najbolju pesmu Bitlsa, koja bi to bila?

- Nema šanse! Ovo je trik pitanje! Bolje naruči turu nego što nam bacaš ovakve koske!

Posle šeste ture, usledila je, logično, šesta. Ako vam ovo ne zvuči logično, probajte da popijete šest piva za manje od dva sata, pa ćete shvatiti o čemu pričam.

Kada su ostali konačno stigli, nas trojica smo već bili preparirani kao morž iz istoimene Lenonove pesme. Baki, Marko i moj dobri i pošteni kum Ivan koga već znate iz prethodnih priča, pa ga nije potrebno posebno predstavljati, uzeli su reč. Odmah su nam pokvarili koncepciju razgovora nekim nebitnim pričama o deci, ženama, karijerama i sličnim trivijalnostima svakodnevice. Svejedno, mi više i nismo bili sposobni za bilo kakvu smislenu priču, jer su osim motoričkih, počele da nam opadaju i elementarne logičke sposobnosti.

Uz malu pomoć naših prijatelja, uništili smo još četiri runde piva. U kafani smo, po starom srpskom običaju, zaglavili sve dok prvi petlovi nisu zapevali Gud morning, gud morning. Bilo je to naše Helou gudbaj, do iduće godine i idućeg skupa.

Što bi rekli Bitlsi, Jedan dan u životu.