Vojni sporazum Tirane i Prištine: Prave armiju za veliku Albaniju
Gotovo da nema dileme da je vojni sporazum, iza koga su u Prizrenu stali Agim Čeku i albanski ministar odbrane Arben Imami, samo mali korak u stvaranju Velike Albanije, a uz pristanak velikih sila. Iako Srbiji i severu Kosova zasad ne preti opasnost, postoji bojazan da bi sjedinjene dve albanske vojske mogle da zaprete regionu.
Od odredbi kosovsko-albanskog vojnog sporazuma posebno su opasne one koje predviđaju da albanske jedinice borave na prostoru Kosova, iako ono nema puno međunarodno priznanje i suverenitet. Priština će tako dobijati direktnu pomoć Albanije u oblasti obuke i usavršavanja kadra Kosovskih bezbednosnih snaga. Sve to će se događati uz blagonaklon stav NATO, čija je vojska na KiM, a čiji je Albanija član.
Za Radomira Milašinovića, dekana Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, ovaj sporazum Albanije i Kosova nije ništa novo. To je samo faza u „stvaranju zapadnog projekta Velike Albanije“.
Da bi potencijalni zajednički nastup oružanih snaga Kosova i Albanije mogao da poljulja region, ocena je većine stručnjaka za bezbednost. Jedan od argumenata je i brojno stanje ovih vojski, koje bi moglo da dostigne i 20.000 ljudi pod oružjem. Zakon o Kosovskim bezbednosnim snagama ograničio je broj pripadnika „kosovske vojske“ na 2.500 aktivnih i rezervu od 800 ljudi. Procene o snazi albanske vojske su različite, ali se najčešće pominje brojka od 13.000 pripadnika (u različitim statusima).
„Sporazum je samo sitan poslić koji sprovode albanski mentori SAD i Nemačka, a u cilju uvođenja Turske na Balkan“, izričit je Milašinović. - Udružene vojske Albanije i Kosova snaga su za respekt. Srbija, ne napuštajući princip vojne neutralnosti, ali i principijelne odbrane suvereniteta, mora da bude svesna da su sa druge strane linije više nego prijateljski nastrojene komšije.
Da bezbednosna situacija posle sklapanja sporazuma Prištine i Tirane jeste zabrinjavajuća, ocenjuje i general u penziji Radovan Radinović, nekad prvi čovek Katedre za strategiju u centru Visokoh vojnih škola.
„Kosovo gotovo da nema južnu granicu, a ujedinjenje prostora na kome živi albanski narod cilj je koji političari u Tirani i Prištini gotovo i ne kriju“, navodi Radinović.
„U tom kontekstu treba posmatrati i ovaj sporazum. Mogući ulazak albanske vojske na teritoriju države koja nije međunarodno priznata i nije član UN opasan je i sa stanovišta međunarodnog prava.“
Iako Briselski sporazum garantuje da će sever Kosova biti zona u koju oružane snage Kosova neće moći da uđu, Radinovića posebno zabrinjava ravnodušnost Srbije. Država bi, po njemu, morala da se makar verbalno suprotstavi ovakvim aktima.
Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Branko Krga kaže da sporazum Prištine i Tirane ima za Kosovo prvenstveno propagandni značaj jer mu je smisao da pokaže da Kosovo može i ovakve sporazume da sklapa.
„Ovaj akt postavlja međunarodnopravno pitanje sposobnosti Kosova da zbog ograničenog priznavanja sklapa vojne sporazume, ali i njihove utemeljenosti“ navodi Krga. „Sam po sebi za Srbiju ne mora nužno da predstavlja ozbiljniju pretnju. Stepen potencijalne opasnosti zavisiće između ostalog i od budućnosti sprovođenja Briselskog sporazuma. Ne treba, ipak, zaboraviti da bi zajedničko vojno nastupanje Albanije i Kosova u vojnom smislu za Srbiju predstavljalo ozbiljnu pretnju po bezbednost.“
Izvor: Večernje novosti