Dupli porez za građevinske firme koje rade u inostranstvu

Nova pravila predviđaju da preduzeća podmiruju porez na čitav iznos zarade, a ne samo na deo koji se isplaćuje u Srbiji. Neimari, međutim, namet podmiruju i u stranoj državi, pa će im, ukoliko ne postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, biti jeftinije da angažuju lokalnu radnu snagu, a ne da vode zaposlene odavde.

U Ministarstvu finansija objašnjavaju da se nije menjala poreska stopa. Izmene zakona znače veću osnovicu.

„Nije došlo do povećanja opterećenja, već je osnovica za porez za ove zaposlene, koji rade u inostranstvu, izjednačena kao i za sve druge radnike u Srbiji“, objašnjavaju u Ministarstvu finansija. - Dosad je poreska osnovica bila zarada koju bi zaposleni ostvarivao u zemlji, a odsad je to zarada koju je stvarno primio i u Srbiji i u inostranstvu. Poreska stopa je, kao i za sve ostale, 10 odsto uz neoporeziv iznos od 11.000 dinara.

Građevinari odgovaraju da će se troškovi za radnike uvećati za dvadesetak odsto. Mnogi će to morati da ukalkulišu u cenu usluge.

„Ionako kuburimo sa poslom, a ovo je dodatni udarac“, kaže Goran Rodić, ekspert za građevinarstvo.

„Pored svih muka i borbe da se nešto uradi i pomogne građevinarstvu, koje je godinama u strašno teškom stanju, ono je dodatno ugroženo novim poreskim zakonom. Troškovi poreza su veći. To je tako mali prihod za budžet, a nanosi strašnu štetu našim firmama. Mi pokušavamo da dođemo do posla u inostranstvu, a sada ćemo biti manje konkurentni. Taj trošak mora da se nadoknadi povećanjem cena. Svi se borimo da se naši neimari vrate na tradicionalna tržišta, a onda to urušavamo poreskim zakonima. Nikome se neće isplatiti da vodi ljude iz Srbije.“

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu lane je iznosila 17,42 milijarde dinara. Najviše posla je odrađeno u Rusiji, 43,2 odsto, zatim u Kazahstanu 16,2 odsto i Nigeriji - 9,2 odsto.

Ukupan broj radnika iz Srbije koje su naši izvođači u proseku angažovali u inostranstvu je 1.374. Najveći broj radnika radio je u Rusiji, Crnoj Gori i Nemačkoj. Prošle godine najviše radova ugovoreno je u Rusiji, Peruu, Crnoj Gori, Nigeriji i Ugandi.

Izvor: Večernje novosti