Otrovi prete Srbiji

Grad Valjevo je iz budžeta obezbedio oko 2,7 miliona dinara za uklanjanje amonijaka. Nekadašnji prehrambeni gigant, svojevremeno poznat širom bivše Jugoslavije, u neposrednoj je blizini valjevskog Novog naselja.

"Fabrika nema novca, pa smo odlučili da reagujemo zbog bezbednosti građana - kaže Stanko Terzić, gradonačelnik Valjeva",

Situacija sa amonijakom u „Novoj Srbijanki“ nije u direktnoj nadležnosti gradskih vlasti, ali bi eventualni ekološki incident mogao da izazove nesagledive posledice. Ni zdravlje, ni bezbednost građana u ovom trenutku nisu ugroženi. U ponedeljak počinje istakanje i transport van kruga fabrike.

Slučaj valjevske fabrike nije usamljen u Srbiji. Širom zemlje rasute su desetine fabrika čije je vlasništvo sporno, a koje u postrojenjima poseduju opasne materije.

Ove firme gotovo po pravilu su zatvorene, u stečaju ili drugoj vlasničkoj pat-poziciji, pa je teško i utvrditi odgovornost za zagađenje. U „Novoj Srbijanki“ o opasnom amonijaku do sada je brinulo samo pet preostalih radnika fabrike. Ostali zaposleni izgubili su posao, jer je firma oktobra prošle godine otišla u stečaj, upravo na predlog grada Valjeva, koji potražuje oko 25,4 miliona dinara.

(old_image)

Bivši vlasnici najveći deo proizvodnje - sem hladnjače - isekli su i prodali na otpadu kao staro gvožđe.

Firma „Medija svjat“ koja je kupila nekadašnju „Srbijanku“ i nadenula joj naziv „Nova Srbijanka“, fabričke zgrade i hale prodala je drugoj bugarskoj firmi „Nju ekspres finans“ za dva i po miliona evra. Zbog toga je početkom marta prošle godine bio uhapšen Anton Valjov (33), osumnjičen za poresku utaju, neplaćanje poreza.

Nerešeni vlasnički odnosi, stopirana proizvodnja, zastarela oprema i postrojenja za čuvanje i uništavanje opasnih materija u neuspešno privatizovanim preduzećima najveće su ekološke pretnje životnoj sredini u Srbiji. I država priznaje da nije lako napraviti rendgenski snimak zagađivača.

"Za zatvorena preduzeća koja su potencijalni zagađivači nadležna je republička inspekcija", kaže Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine. "Mi imamo podatke samo za firme koje rade i zagađuju, a preduzeća koja ne rade praktično su nevidljiva."

Upravo takva je fabrika „Viskoza“ u Loznici, na kojoj već godinama stoji katanac, ali u čijim se magacinima nalaze opasne materije koje su nekada korišćene u proizvodnji. One će biti predmet popisa najesen.

Na mapi ekoloških bombi ucrtan je i Niš. Republička inspekcija još pre nekoliko godina popisala je pet tona hemijskog otpada, 35 kubika otpadne kontaminirane ambalaže i tridesetak boca pod pritiskom u krugu Elektronske industrije, ali ništa nije učinjeno.

U zapisniku inspekcije navedeno je da u krugu EI postoji čak stotinak hemijskih materija, a mnoge od njih su veoma toksične i lako zapaljive. U magacinima se nalaze i sumporna, mlečna, fosforna i hlorovodonična kiselina, bakar-sulfat, etil-alkohol, aceton, trafo ulje, razne boje i lakovi, nitrorazređivač.

"Velika je opasnost od požara i eksplozija jer se uskladištene opasne materije nalaze u neadekvatnim objektima i prostorima, a nije dobro ni obezbeđen", kaže Radiša Spasić, diplomirani hemičar i dugogodišnji rukovodilac sektora pripreme proizvodnje i neposredni rukovodilac magacionerima u EI.

Izvor: novosti