Dok roditelji traže izgovore: Deca u Srbiji sve raspuštenija
Izlaze kad hoće, vraćaju se kući u zoru, puše, piju, često se drogiraju, učestvuju u tučama i ozbiljnim prestupima. Istraživanja i statistika pokazuju da mladi sve više rade šta im je volja, bez iole ozbiljnije kontrole. Novinski članci prepuni su tekstova o maloletničkoj surovosti, krađama, sukobima, pa i ubistvima u kojima učestvuju mladi.
Više od 4.000 beogradskih srednjoškolaca, oko šest odsto, odustane od školovanja ili ponavlja razred, govore podaci Foruma srednjih stručnih škola Beograda. Istraživanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti "Vita" pokazalo je da 59,9 odsto mladih u Srbiji poznaje nekog ko se drogira i ponuđeno je narkoticima, 81 odsto ispitanih srednjoškolaca u Srbiji do svoje 17. godine pilo je alkohol, svaki drugi je probao cigarete, a 29 odsto njih igra igre na sreću, uglavnom u kladionicama.
„Svi smo pomalo krivi - porodica, školstvo i društvo - mada je najveća odgovornost na roditeljima“, kaže Slobodan Malušić, pedagog OŠ "Đura Daničić". „Problem je što smo deci ostavili previše slobodnog vremena. Iz te dokolice rađa se sve negativno. Dali smo im markiranu garderobu, automobile, ostvarili sve želje, misleći da je to vaspitavanje. Umesto toga, roditelji bi trebalo da posvete vreme svom detetu, da se bave njime i daju mogućnost kako da kreativno ispuni sate. Čak 30 odsto mališana u školama sklono je bežanju sa časova, neučenju i ozbiljnijim problemima. Osnovni razlog je odsustvo roditeljske organizacije i vremena za svoje dete.“
Kako Malušić kaže, jureći za novcem, ili obezbeđivanjem pukog preživljavanja, mame i tate često ne stignu da se bave svojom decom. Sa druge strane, škola ne može mnogo da uradi.
„Zakoni koji postoje ne poštuju se, pa bez obzira na to što maloletnici ne mogu da kupe cigarete i alkohol, oni i piju i puše“, kaže Malušić. „Noću su u kafićima i diskotekama, vraćaju se kad hoće. Opet, dolaze i novi zakoni koji decu stavljaju u koš sa odraslima prepuštajući im mnoge odluke, već od 15. godine odlučuju o lečenju, trudnoći... A ja smatram da dečaci nisu zreli ni sa sticanjem punoletnosti.“
Prema rečima psihologa Branke Tišme, roditelji čine suštinske greške u vaspitavanju svoje dece dajući im mnogo prava, prerano.
Roditelji, po pravilu, imaju spreman spisak razloga zašto ne posvećuju dovoljno pažnje svojim mališanima.
„Sa ovakvim tempom, obavezama na poslu i kod kuće, decu stižem da vidim tek koji sat pred spavanje“, kaže B. P. (35), iz Beograda, majka dvoje mališana. „Po čitav dan su u vrtiću, uveče ih uzme baka, stignem samo da ih okupam, ispričam priču za laku noć. Često i ne večeramo zajedno. Tatu viđaju samo vikendom, jer u trci da otplatimo kredit za stan radi dva posla. A ja subotu i nedelju provedem u peglanju, čišćenju i pakovanju haosa koji se nagomilao tokom nedelje.“
„Previše im je dopušteno, a malo se traži od njih“, kaže Tišma. „Deci bi trebalo postaviti obaveze i jasne granice. Mališani koji su zauzeti aktivnostima i obavezama po pravilu su i bolji đaci. Danas, međutim, sve više su deca ta koja postavljaju granice, koja se pitaju i odlučuju. Sve je podređeno njihovom htenju, željama, mame i tate su bolećivi. Ne rade roditelji to svesno, i sami su u ovo turbulentno vreme, kada je čitav sistem vrednosti ispomeran, izgubili jasnu ideju o pravom načinu da vaspitaju svoje dete, da ga usmeravaju.“
Kada je prepušteno sebi i svojim odlukama, dete, mladić, adolescent, smatraju pedagozi, lako sklizne u nevolje, postaje njihov akter. Kroki današnjeg mladog Srbina - prvu cigaretu popušio je pre 13. godine, u 13. se prvi put napio, do 15. se upustio u seksualne odnose, a sa 16 godina već probao marihuanu i sedative. Podaci o maloletničkom kriminalitetu u Srbiji još su strašniji.
„Na dobrom smo putu da ispustimo kormilo nad decom“, kaže kriminolog Zlatko Nikolić. „Kada je maloletnički kriminal u pitanju, nemamo povećanje u broju dela, ali ono što zabrinjava jeste sve veća bezosećajnost i okrutnost. Godinama se beleži pad broja krivičnih dela za koja su odgovorni maloletnici, ali problem je u tome što su ona sve brutalnija. Uzrok je odsustvo empatije i moralnosti, koji bi kod dece trebalo da se razviju u porodici.“
Svi se slažu u jednom - nemajući vremena za sebe i svoje najbliže, roditelji su prestali da vaspitavaju svoju decu i uče ih razlici između dobra i zla.
Izvor: Novosti