Vika - Velika šansa za turizam

Romantična Vika pored jelena

Prema rečima dr Milomira Koraća, alfe i omege kompleksa Viminacijum, za samo nekoliko dana kostolačka ženka mamuta pobudila je neverovatnu pažnju svetske javnosti.

- Koliko od nedelje, počinjemo sa konzervacijom i nadamo se da će već za neka dva, tri meseca mamutica biti izložena, odnosno dostupna javnosti - napominje dr Korać, iznoseći i dosad nepoznat detalj da je kraj ženke mamuta pronađen i fosil jelena koji datira iz istog perioda.

- Evo, koliko romantičnog, toliko i mogućeg viđenja stvari: jelen se zaglavio u živom blatu, a mamutica je, prolazeći poljanom i videvši njegovu patnju, pokušala da mu pomogne.

- Sve dok ne počnemo da cenimo svoju kulturnu baštinu, neće to učiniti ni stranci - kaže dr Milorad Stojić, naučni savetnik u Arheološkom institutu.

I Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije kaže da je otkriće ovako vrednog mamuta od izuzetnog značaja za turizam.

- Kad odemo u inostranstvo, trčimo u muzeje, plaćamo ulaznice i divimo se onome što vidimo. Srbija sve to ima, ali ne zna da materijalizuje. Da bismo bolje promovisali naše kulturno-istorijsko nasleđe, moramo unaprediti saradnju na relaciji muzej-lokalna samouprava-TOS. Mi imamo izuzetne muzeje koji nisu dovoljno iskorišćeni - kaže ona.

Feliks Romulijanu je prošle godine obišlo više od 40.000 posetilaca, a Viminacijum između 60.000 i 70.000 turista. Sve muzeje zajedno u Srbiji godišnje poseti između 100.000 i 150.000 posetilaca. Koliko je ova cifra mala govori podatak da Van Gogov muzej u Holandiji godišnje poseti čak dva miliona posetilaca. 

Naš narod nema naviku da prati kulturne događaje koje organizuju muzeji, ali nije narod kriv za to, već oni koji rade u kulturi, smatra dr Milorad Stojić. On objašnjava da je kulturni turizam hit u svetu. Ali problem je što Srbija, za razliku od Evrope, svoje arheološko blago nije dovoljno istražila i prezentovala na pravi način.

- U svetu se dosta novca ubira od kulturnog turizma. Postoje ljudi koji su spremni dobro da plate samo da bi kao fizički radnici učestvovali na arheološkim iskopavanjima. Srbija je jedna od najmanje arheološki istraženih zemalja u Evropi, pa zbog toga i nema mnogo toga što bi se predstavilo javnosti. Pa mi u Beogradu, osim Teslinog muzeja, nemamo nikakvu vredniju muzejsku ponudu (Narodni muzej je skoro deceniju zatvoren, Muzej savremene umetnosti ne radi, itd). 

- Nedopustivo je da jedan Lepenski vir, otkriven još šezdesetih godina prošlog veka, nije predstavljen na pravi način. Najveće ravničarsko srednjovekovno utvrđenje u Evropi u Smederevu uopšte nije u odgovarajućoj turističkoj ponudi, Gamzigrad ubrzano propada... Mi smo naša arheološka nalazišta prepustili pljačkašima koji kulturno blago uništavaju - kaže Stojić.

On dodaje da je nalaz skeleta iz Kostolca samo vest koja će kratko podsetiti na ono što se nalazi u našoj zemlji. Ali, potrebni su putevi do naših manastira, muzej Lepenskog vira, sasvim nov model muzejske službe, stručni ljudi na čelu ustanova zaštite pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara, naučna valorizacija naše baštine i samopoštovanje. 

Izvor: Press
8. jun