Kratak Kursk odbrane i zaštite
Stari dobri Panzer III gutao je upropašteni put pod sobom, dok su civili bojažljivo virili iz svojih sirotinjskih kuća, uplašeni ogromnom bukom koju je proizvodio 48. oklopni korpus. „Nadam se da neće biti mnogo borbe“ - pomisli Majkl – „žulja me leva gusenica. Koliko li će trajati ova misija?“
Zbog buke koju je proizvodio njegov motor, ali i motori ostalih vozila divizije, uspeo je samo da u razgovorima svoje posade načuje reči Citadela i Prohorovka. „Valjda će ovo sranje brzo biti gotovo. Potreban mi je odmor i kompletan remont. A Rusi bi baš mogli i malo da o'lade. Ne razumem zašto im je toliko stalo da se odbrane.“
60 kilometara dalje, dvanaest ruskih armija čekalo je priliku da ga demantuje. Vojnik Vladimir Bondarenko završio je sa mokrenjem iza starog hrasta koji je služio kao privremeni toalet izvidnici, zakopčao šlic i ponovo oslušnuo. Osim animalnog instinkta, i sluh ga je sada već jasno opominjao na neprirodnu pojavu koja nadolazi. Okrenuo se ka svom ratnom drugu i komšiji iz sada već davnih civilnih dana, Mihailu Miši Rostovu, i rekao:
- Ala tutnji! Mora da ih je preko hiljadu! Mišo, bojim se!
Miša je samo prezrivo pljunuo ka dolazećoj tutnjavi.
- Hiljadu-dve manje-više. Dobili su po pički prošle zime kod Staljingrada, dobiće i kod Kurska.