Hrana nam je skuplja za 20 odsto

Proizvođači, trgovci i ekonomisti već mesecima tvrde da su cene hrane, pića, sredstava za higijenu i kućne hemije dostigle maksimum i da je svako dalje poskupljenje onemogućeno niskim životnim standardom i visokim troškovima života. Ipak, iako statistika pokazuje da inflacija od početka godine iznosi oko tri odsto, poskupljenja hrane, koja odnosi oko 44 odsto kućnog budžeta, znato su veća.

"U inflaciju ulaze sva poskupljenja i pojeftinjenja i sezonska kolebanja cena, ne samo hrane nego i ostalih roba i usluga. Ipak, na rast inflacije najviše utiče monetarna politika NBS koja kontroliše količinu novca u opticaju. Sve ostalo su izgovori"
, objašnjava ekonomista Aleksandar Stevanović.

Izveštaji regionalnih zavoda za statistiku pokazuju da su povećanja cena u našoj zemlji drastičnija nego u bilo kojoj susednoj državi, piše "Blic".

Povećanje cene uvoznih sirovina i poskupljenje struje od 10,9 odsto uticali su na to da trgovci i proizvođači, ipak, ponovo podignu cene. Kako hemijska industrija više od polovine sirovina za svoje proizvode uvozi iz inostranstva, prvo su skočile cene deterdženata i to za nešto više od 10 odsto. Za 15 odsto skuplje su kreme za lice, farbe za kosu, uvozni gelovi i šamponi, a od početka godine poskupeli su i mlečni proizvodi - jogurt je poskupeo za oko 10 odsto, pavlaka za oko 20, a naglo je poskupeo i med.

"Ova sezona biće nam jedna od najlošijih. Prinosi su desetkovani i na tržištu je trenutno manja količina meda nego inače, pa su i cene skočile za oko 50 do 100 dinara po kilogramu", objašnjava Žarko Miletić, pčelar.

Izvor: blic

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.