Do Barse i nazad (III)

Malo turističko mesto blizu Barselone, u Srbiji je poznato po tome što su unazad godinama desetine generacija studenata, za vreme svojih apsolventskih eskurzija, boravile u njemu, bar par dana.

Vreme provodimo na plaži s Nemcima i Šveđanima. More je opako hladno. Plažom dominira zamak, za koji se ispostavlja da je u privatnom vlasništvu. Zaista divno mesto za život! Šetamo gradom, koji je pun hotela i mladeži. Starijih turista skoro da nema. Zanimljivo je da Špance i ne viđamo. U svim radnjama uglavnom su zaposleni Afrikanci i Indijci, kod kojih možete da se cenjkate do mile volje.

Zamisli - baš tu se rodiš

U prošlosti Lloret je bio malo ribarsko selo, a onda je krenuo njegov preobražaj u moderno letovalište s velikim brojem hotela i pratećih sadržaja. U suštini turizam je orjentisan na mlade, tako da je prepun diskoteka i kafića. Može se reći da su i same diskoteke podeljene po nacijama, verovatno u saradnji sa agencijama koje dovode turiste iz različitih zemalja, s tim da vam niko neće braniti da idete u bilo koju od ponuđenih, naravno ukoliko platite ulaz. Cene su šarolike i kreću se do 10 evra za ulaz s konzumacijom, a sve zavisi i od toga kakav dogovor ima diskoteka s agencijom preko koje ste došli, tako da na nekim mestima možete dobiti zaista veliki popust.

Ono što većinu zanima jeste, naravno, cena piva. Kreće se od četiri evra za domaće do osam za "Desperado", dok u prodavnici možete da kupite litar za dva evra (recimo "Amstel" ili "San Miguel"), i interesantno je jer je normalna staklena ambalaža. U Italiji postoji nešto slično, ali je tamo ipak veličina znatno manja i iznosi 0,66l. Elem, da se vratim na klubove.
(old_image)

Bratstvo - jedinstvo s Evropskom unijom

Muzika je čista komercijala, tako da ne očekujte rok, metal ili jazz. Prosek godina je oko 22, tako da je veselo do ranih jutarnjih sati. Najviše gostiju je iz Srbije, Makedonije, BiH, Švedske, Nemačke i Francuske. Međunacionalnih tuča, ekcesa i problema nema.

Ekipa s prostora Balkana uglavnom posećuje "Holliwood" i "Tropico", gde posle house muzike kreću narodnjaci i domaći dance. Naši koji to ne slušaju prinuđeni su da idu u klubove sa Šveđanima i Nemcima.

Naše agencije su se već dobro ušemile s vlasnicima klubova, tako da osoblje zna bar osnove Srpskog jezika, u šta podrazumevam i psovke, koje govore neizmerno mnogo jer misle da nas to veseli.

Uglavnom, za vreme jedne eskurzije organizuju se tri tematske večeri:

1. Grafiti party – Svi dolaze u belim majcama i donose flomastere i onda kreće međusobno pisanje poruka razne sadržine. Dijapazon je širok i kreće se od ljubavnih, erotskih do smešnih kao i onih “imena luda nalaze se svuda”. Kada alkohol uzme maha počinje pisanje po golom stomaku, leđima, butinama… Ovo je idealna prilika za prići devojci, čak i ako nemate neku originalnu ideju za grafit.

Na ovu žurku sam došao slučajno, tako da sam bio u crnom duksu. Niko mi ništa nije napisao, ali je zato oni beli a ja crn bila odlična kombinacija.

2. Semafor party – Na ulazu svako uzima po jednu boju semafora, i to crvenu ukoliko je zauzet i ne želi muvanje, žuto ako je zauzet ali bi zbog nekog zgodnog subjekta pristao na kajanje i zeleno ako je slobodan za sve opcije. Ima i zeleno zeleno, to je opcija “ne biram”. Prilazak devojci s komentarisanjem njene boje je odličan uvod.

Obratite pažnju da može da vam se desi da vidite zeleno, priđete devojci, pričate, pričate, polako ste iscrpli prvi set pitanja i taman ste se ponadali da ste na pravom putu, kad vam ona pokaže dlan i crvenu boju na njemu. Usmeri pogled na ulaz i kaže vam “upravo mi ulazi dečko, a ti si me baš lepo zabavio”.

Ako vidite devojku sa svim bojama na sebi, znajte da je ona sigurno u fazonu, ovo je potpuno glupo, ako si muško, priđi i pokaži se, bez da znaš bilo šta unapred.

Ukoliko se na ovoj žurci pojavite slučajno, onda možete da se osetite odbačeni, ali nemojte da tugujete, jer je gomila devojaka oko vas, kojima možete da priđete i tražite semafor boju, a za uzvrat ponudite nešto drugo. Najbitnije je da zapamtite jednu stvar, a to je da ne smete nikako da stojite na crvenom i čekate, jer će oni koji su u redu iza vas brzo izgubiti živce i početi nervozno da trube, želeći da vas zaobiđu.

3. Red love party – Ova žurka se obično organizuje poslednje veče i zasniva se na tome da svi obuku crvene majčice. Na ovu žurku dolaze samo Srbi i obezbeđenje uglavno neće da pusti strance. Ukoliko do sada niste upecali neku žensku ovo vam je poslednja prilika.

Zvezde Granda

(old_image)Što se muzike tiče, lista kreće laganim zagrevanjem uz hitove tipa "Rise up", zatim se prelazi na domaći rok "Digni ruke" i onda kreću narodnjaci. Tu su već svi u delirijumu. Ovde vam nisu potrebne nikakve “žvake”, već samo smelost da se upustite u ludi vreli ples sa ženskom koja vam se sviđa. Ako idete sa devojkom, koristan savet vam je da se ne odvajate od nje više od pet minuta, inače lako možete da ostanete bez iste.

Vrhunac večeri su zvezde granda. Taj deo mi je nepozant, tako da sam ga proveo stojeći na stepeništu, promatrajući i razmišljajući o značenju tupavih grand stihova. Npr. ako želite da kažete devojci koliko je volite i koliko vam je stalo do nje, otpevaćete joj “kad mi kucne zadnji čas, ti ćeš biti moj by pas”. Stojite vi tako a devojka pored vas peva “39.2 toliko topla sam ja”, a vi “daltonista”, sve su vam temperature iste. Ovaj slučaj za vas spada pod reč MALER. Pod TIHU JEZU, spada slučaj kada ne naočita studentkinja stoji pored vas i peva “kod tebe su još uvek moje gaćice”, a vi pokušavate da se setite kada ste se toliko napili da se ne sećate ovog užasa. I tako dalje….

Žurka se polako završava, muzika se gasi, dok oni najuporniji ostaju i pevaju na živo. Moja ekipa odlazi, i zove me da krenem. Ja odbijam, jer želim da vidim sve do kraja. Ipak sam ja na ovom putu novinar!

Seljos ostaje seljos

Mislim - stvarno mi nije jasno, zašto neko prelazi toliki put da bi slušao istu muziku kao kod kuće, družio se sa istim ljudima, pričao samo srpski jezik. Gde je želja za razgovorom sa strancima, upoznavanje drugačijeg itd…Seljos ostaje seljos, ma gde bio! Dobro, ima izuzetaka i užasno mi je ovog trenutka drago zbog njih. Ma briga me, idem da spavam. Sutra me čeka Barselona!!!

Marko Andrić,
pobednik na konkursu TRIPA za kratku priču o Beogradu

maj 2009.