Do Barse i nazad (V)

Večeras je finale lige šampiona: Barselona – Mančester junajted. Oseća se atmosfera večerašnje utakmice.

Na prozorima i terasama okačene su plavo-crvene zastave, dok na ulicama svaki treći prolaznik nosi Barsin dres. I mi smo se podelili na navijače Mančestera i navijače Barse, grupa u kojoj sam i ja bio. Pokupovali smo dresove i tako šetali.

Odlazimo u hram fudbala, stadion "Kamp Nou", najveći u Evropi sa 98 772 mesta za sedenje. Muški deo grupe je maksimalno uzbuđen dok ženski odlazi na kafu. Muzej Barse je treći po posećenosti u Španiji, odmah posle Muzeja Salvadora Dalija.

Hram fudbala

Poseta kreće 3D filmom, koji dočarava atmosferu utakmice iz perspektive igrača. Zatim dalje idu svlačionice, press sala, mala kapela za igrače i izlazimo na teren. Iz ovog ugla tribine deluju impozantno, pa zamišljam kako li je Mesiju kad pun stadion skandira njegovo ime. Idemo na tribine i novinarsku ložu koja je nebu pod oblake, ali začudih se kako se dobro vidi.

Muzej je ispunjen trofejima, dresovima, kopačkama i raznim drugim predmetim od proslavljenih asova Barselone. Uramljena je i slika Dragana Škrbića, našeg sjajnog rukometaša. Tu su i voštane figure, prikaz kancelarije u kojoj sedi predsednik kluba, karikature i mnoge druge stvari. Put iz muzeja vodi pravo u ogromnu prodavnicu suvenira, gde original dres nažalost košta 70 evra.

Grad Barselona poznat je po tome što je jedan od dva grada u Evropi koji ima prvaka Evrope u fudbalu (Barselona), košarci (Barselona) i vaterpolu (Barseloneta), dok je drugi grad Beograd - fudbalu (Crvena Zvezda), košarci (Partizan) i vaterpolu (Partizan) (Podaci uzeti iz TRIPA). Takođe, Barselona je jedini grad u Evropi koji ima prvaka Evrope osim u gorepomenutim sportovima i u rukometu (Barselona).

Olimpijada na Brdu Jevreja

Iz luke žičara vas vozi preko predgrađa do brda Monžuik (Montjuïc) – Brda Jevreja. Na brdu se nalazi tvrđava iz 17. veka koja je služila i kao zatvor za političke zatvorenike, a tu su vršene i egzekucije. Na brdu se nalazi i Olimpijski stadion (old_image)(Estadi Olímpic Lluís Companys) izgrađen 1929. godine a renoviran za potrebe Letnjih olimpijskih igara 1992. godine. Barselona je tada u poslednjem krugu glasanja pobedila Beograd. Oni koji su bili u Barseloni pre Olimpijade, kažu da grad nisu mogli da prepoznaju nakon Olimpijade koliko je on za potrebe Olimpijade sređen, ulepšan i proširen.

Replika je kao plastično cveće

Prošetali smo lagano do Španskog sela, muzeja na otvorenom u kom su predstavljeni svi delovi Španije. Zamišljeno je da svaki deo Španije predstavljaju po jedna ili više autentičnih kuća, s radnjama u kojima se mogu kupiti suveniri iz te regije. Špansko selo je zanimljivo, ali na mene nije ostavilo neki poseban utisak, osim što nema prevelike gužve pa možete da uživate u razgledanju.

Dalje od pripitih navijača

Vraćamo se u centar grada gde se okuplja sve veći broj navijača. Prilazim jednoj grupi, govorim im odakle sam i molim ih za slikanje. Oduševljeno pristaju uz viku i dreku. Sve je bilo bajno i krasno dok nisu videli da na mom Barsinom dresu stoji ime Deco (igrao u Barsi pa prešao u Čelzi). Počinju da mi govore kako nikako ne bih smeo da nosim dres sa
njegovim imenom, jer ga oni sada mrze. Pokazujem Barsin grb na dresu i pokušavam da objasnim da je On najvažniji, ali situacija postaje sve napetija. Odlučujem da se manem ćorava posla oko ubeđivanja s pijanim navijačima i odlazim uz teatralno mahanje.

Nas par iz grupe smo se dogovorili da ostanemo uveče u gradu, odgledamo utakmicu i onda zajedno s Kataloncima, u zavisnosti od ishoda utakmice, slavimo ili plačemo. Međutim tradicionalna srpska nesloga nam je srušila dogovor, tako da ćemo utakmicu gledati u Ljoret de Maru.

Egzibicionizam, fašizam...

Već sedim u busu i čekam da krenemo, kad me iz misli prenu žamor. Gledam kroz prozor i vidim dva tipa potpuno naga prolaze pored nas. Mesto donjeg veša imaju istetoviran donji veš. Kakvi ludaci mislim se ja. Ali nam vodič objašnjava da je u Barseloni zakonom dozvoljeno šetati nag, tako da egzibicionisti tu mogućnost koriste.

Pažnju mi je tokom vožnje privukla potpuno crna, ogromna staklena zgrada Katalonske štedionice, koja je izgrađena za vreme dok je njen predsednk bio Huan Antonio Samaran. On je bio poznat po simpatisanju fašista, pa je otuda zgrada tako crna. Da bi postao predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, ogradio se od tvrdnji da je pobornik fašizma.
(old_image)

Barselona je prvak Evrope

Počinje utakmica. Hotel se podelio. Svaka grupa navijača ima svoj TV i ne komuniciramo. Svako gleda za sebe. S nama su i dve starije gospođe iz Nemačke, koje učestvuju u komentarima i vidi se da uživaju u mladalačkoj galami.

Barsa je pobedila s 2:0 i slavlje je moglo da počne. Istrčasmo na ulice da zajedno sa gomilom proslavimo pobedu. Skandira se igračima i klubu. Slavlje će potrajati do kasno u noć.

Bilans slavlja - u Barseloni je bilo 150 povređenih i 200 uhapšenih. Ma koga je briga za to.

Barselona je prvak Evrope.

Marko Andrić,
pobednik na konkursu TRIPA za kratku priču o Beogradu

maj 2009.