Konačno objašnjen prizor "svetla na kraju tunela" na samrti
Nova studija, predstavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, sprovedena je na pacovima, jer je slična istraživanja veoma teško raditi na ljudima. Autori ističu da bi snažan skok u dužini moždanih talasa, kakav je zabeležen kod pacova na samrti, kod ljudi bi mogao da uzrokuje povišeno stanje svesti.
Vođa studije dr. Jimo Borjigin, sa Univerziteta u Mičigenu, kaže da su mnogi ljudi mislili da je mozak nakon kliničke smrti neaktivan ili da su njegove aktivnosti znatno slabije nego u budnom stanju. Međutim, ispitivanja na životinjama su pokazala da to nije tačno.
'Aktivnosti mozga u trenutku smrti su čak snažnije nego u budnom stanju', rekla je Borjigin.
'Bili smo iznenađeni visokim nivoima aktivnosti', nadovezao se dr. George Mashour, profesor anesteziologije i neurohirurgije.
Istraživači su svoja merenja elektroencefalogramom (EEG) sproveli na devet anesteziranih pacova kojima je indukovan zastoj srca. U periodu od 30 sekundi nakon što su srca prestala da im kucaju zabeležili su nagli globalni porast i jaku koherenciju u moždanim talasima visokih frekvencija, tzv. gama oscilacijama. Ove oscilacije se smatraju temeljem svesti kod ljudi, posebno kada pomažu u povezivanju informacija iz različitih delova mozga.
U proseku oko 20 posto ljudi koji su preživeli srčani zastoj tvrdi da je doživelo NDE iskustvo. Ove doživljaje obično opisuju kao stvarnije od stvarnosti. No, naučnici do nedavno nisu znali da objasne kako ova iskustva nastaju i da li su uopšte moguća nakon što srce prestane da radi.
"Pretpostavili smo da se nervne aktivnosti mozga povezane sa svešću mogu otkriti kod ljudi i životinja čak i nakon što krv prestane da teče mozgom ako iskustva na ivici smrti dolaze iz mozga", rekla je Borjigin. 'Činjenica da u tim situacijama vide svetlost ukazuje da je vizuelni korteks mozga snažno aktiviran, a imamo dokaze koji pokazuju da bi to moglo da bude tako jer smo videli porast u gama području mozga koje se nalazi odmah iznad vizuelnog korteksa', dodala je.
Iste rezultate stručnjaci su dobili i kada su kod životinja izazvali asfikcijaciju, odnosno nedostatak kisonika u mozgu.
Izvor: Tportal.hr