U zatvor zbog nemaštine i iz inata

Od početka godine u Beogradu je više od pet hiljada prekršajnih kazni zamenjeno zatvorskim. Razlog je, uglavnom, što ljudi, zbog nemaštine, ne mogu da plate kazne, ali ima i onih koji smatraju da nisu prekršili zakon, pa i u inat državi, odlučuju da odu iza rešetaka. Kada se odlazak u zatvor približi većina se, kažu u Prekršajnom sudu, ipak odluči da plati kaznu.

Zbog neplaćene kazne za pogrešno postavljenu kantu za smeće, jedan čovek iz okoline Valjeva odležao je tri dana zatvora.

Dva dana više iza rešetaka je bio jedan osamdesetšestogodišnjak koji nije platio kaznu za neraskrčeno rastinje.

Prošlog meseca, Dragan Stain iz Beograda odbio je da plati 2.500 dinara, kao kaznu za nelegalno čuvanje mačke u zgradi.

Dragan Stain kaže da je imao potreban novac za kaznu, ali da nije hteo da plati "iz principa", pa mu je novčana kazna ubrzo zamenjena kaznom od tri dana zatvora. Komunalna policija je kasnije povukla prijavu, tako da Dragan nije morao u zatvor.

Da li iz principa, ili zato što nemaju da plate, oko 5.000 kažnjenih poželelo je da radije odleži kaznu nego da uplati novac. Pred zatvaranje zatvorske kapije, međutim, većina se predomisli.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da ljudi odlučuju da plate kaznu, ili bar deo, kada osete zatvorske tegobe. "U zakonu jasno stoji: tog dana kada se plati kazna, odmah ga morate otpustiti", objašnjava Nikolić.

Zoran Pašalić iz Višeg prekršajnog suda navodi da je broj onih koji novčanu kaznu zamene zatvorskom na nivou statističke greške.

Koja je kazna efikasnija, zavisi od slučaja do slučaja. Stručnjaci kažu da ne postoji ona koja garantuje da se prekršaj neće ponoviti.

Ipak, i prilikom određivanja broja zatvorskih dana, ili novčane kazne, treba imati u vidu materijalne mogućnosti prekršioca.

Zlatko Nikolić smatra da kazna treba da bude razumna u odnosu na prosek plate. "Ne možete vi da idete ne evropski prosek ličnih primanja, već morate da idete na prosek sopstvene zemlje", ističe Nikolić.

Od ležanja u zatvoru, što je za prekršioca loše, a za državu skupo, bolji bi bio rad u javnom interesu. Ta kazna, međutim, i dalje se nedovoljno često propisuje.

"Radna grupa Ministarstva pravde radi na tzv. Omnibus zakonu, gde će u 224 zakona koji koriste prekršajni sudovi u svom radu, uvesti i kaznu rada u javnom interesu kao glavnu kaznu", najavio je Zoran Pašalić.

Objasnio je da je veća korist od rada u javnom interesu, nego od zatvorske kazne.

Ako iz principa ne želite da platite kaznu od, recimo 1.000, dinara, moraćete u zatvoru da provedete jedan dan.

Ako Vam je 1.000 dinara preskupo, tu kaznu možete da isplatite u tri rate.

Izvor: RTS