fbpx

Podvala zvana bosanski jezik

Udžbenici na bosanskom jeziku koji čekaju na odobravanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, prema tvrdnjama jezičkih stručnjaka, puni su netačnosti i ne bi smeli da se nađu takvi u školskim klupama.

A upravo oni, ako ih odobri Zavod, a potom zeleno svetlo da i Nacionalni prosvetni savet, naći će se u učionicama u prvom i petom razredu osnovne škole i prvom razredu srednje, već naredne školske godine, koja počinje za manje od dve nedelje.

Čak i sama autorka Čitanke za nastavu na bosanskom u prvom razredu srednje škole, Meliha Rebronja, u predgovoru kaže da je svesna da ovaj udžbenik nije dovoljno dobar i kakav bi svi voleli da bude.

Ipak za jedan dobar udžbenik potrebno je vreme od jedne do tri godine i ja se nadam da će nove generacije sve ovo doraditi, izmeniti i proširiti“, navodi autorka. „Smatram da će iskustvo mojih kolega koje rade u nastavi i koji će koristiti ovu čitanku u narednom periodu biti i te kako značajno. To iskustvo će pomoći da novi udžbenik bude znatno bolji i praktičniji.

PARALELNI ŠKOLSKI SISTEM
- Ako je jezik različit, kako je sada zvanično priznato, šta će raditi oni koji se školuju na tom jeziku - pita se prof. Brborić. - Hoće li profesor bosanskog jezika s diplomom iz Novog Pazara moći da predaje srpski jezik u Novom Pazaru ili u bilo kom drugom gradu u Srbiji. Ako je slutiti po najavama, novi udžbenici bosanskog jezika uveliko će se razlikovati od srpskih i tu će doći do bezmalo paralelnog školskog sistema. Mogući su različiti udžbenici, ali ne i različit plan i program. Sistem školstva mora biti jedinstven sa specifičnostima koje su opravdane.

Osim što će učiti na drugom jeziku, bošnjačka deca učiće i neka sasvim druga književna dela u odnosu na njihove drugare Srbe u istom razredu. U Čitanci za prvi razred srednje škole neki od autora su Musa Ćazim Ćatić, Rasim Ćelahmetović, Faiz Softić, Redžep Nurović...

Reč je više o hrestomatiji tekstova, nego o pravom udžbeniku, koji bi trebalo da ima propratne tekstove i da bude prilagođen nastavi“, objašnjava za "Novosti" dr Aleksandar Milanović, sa Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Sporne su mnoge činjenice, posebno u gramatikama. Objašnjava se, recimo, morfologija bosanskog jezika, a naučno je dokazano da bosanski jezik nema nijednu morfološku osobenost koja bi ga razlikovala od srpskog. Spominje se pet dijalekata u književnom jeziku, što nema nikakve veze sa činjenicama.

Milanović posebno naglašava da je opasno što je srpska srednjovekovna baština pripisana bosanskoj istoriji. Među dokumentima koji se pominju je i Povelja Kulina bana. On napominje i da bosančica nije zasebno pismo, već samo varijanta srpske ćirilice...

Postoji mnogo grešaka, političke tendencioznosti i diletantizma. Tako je i Jovan Krstitelj preveden u Povelji Kulina bana kao Ivan. Neke stvari su prepisivane iz tuđih udžbenika i to loše“, navodi dr Milanović.„Ipak, najznačajnija i najveća greška u svemu ovome je što je država Srbija pristala na podvalu koja se zove bosanski jezik. Lingvistički, taj jezik ne postoji, ali ako moramo da budemo politički korektni i ako politika pobeđuje nauku, jezik bi morao da se zove po narodu, a ne po državi - bošnjački, a ne bosanski. O tome je svoj sud dao i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji je najmerodavniji za ova pitanja.

Reč je o ideji da se nametne bosanski kao naziv, da bi se podrazumevalo da je to jezik Bosne i da bi njime trebalo da govori sva tri naroda u BiH, što nema dodira sa realnošću“, napominje Milanović. „Jasno je zašto zvanična Bosna forsira takvu ideju, ali ne mogu da razumem da je Srbija pristala na takvu podvalu.

Da naučno gledano bosanski jezik ne postoji slaže se i šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Veljko Brborić. On, međutim, uvođenje ovog jezika u prosvetni sistem Srbije smatra nepotrebnim i pogrešnim potezom državnih vlasti.

BOSNA U ANTICI Prvobitna verzija nastavnih programa za istoriju na bosanskom predviđala je da deca uče "o sandžačkom području u antičko doba i BiH u antici". I Bosna i Sandžak neuporedivo su mlađi od antike. Tek kada je Nacionalni prosvetni savet ukazao na ove greške i ove nepravilnosti ispravljene, programi su usvojeni.

Pravo je Bošnjaka u Bosni i Hercegovini da svoj jezik nazivaju bošnjačkim i to pravo im niko ne osporava. Ni u BiH Srbi i Hrvati ne govore tim jezikom (bošnjačkim), već srpskim odnosno hrvatskim jezikom“, objašnjava prof. Brborić. „Republika Srbija je dozvolila da Muslimani u Srbiji svoj jezik nazovu bosanskim i time napravila ozbiljan propust. Posledice mogu biti nesagledive i ovo može dodatno zakomplikovati nacionalnu tenziju koja u Sandžaku postoji.

Istu tezu o bosanskom/bošnjačkom jeziku zastupa i pisac Vladimir Kecmanović. On navodi da je država pre uvođenja u nastavu, odobravanja udžbenika i razmatranja njihovog sadržaja, trebalo ozbiljno da se pozabavi nazivom jezika.

Lingvistički gledano, jezik koji se govori u Bosni je srpski, a politički mogu da ga zovu kako god hoće. Ali mi ne treba da brinemo šta radi Bosna“, smatra Kecmanović. „Naša država mora da bude dosledna - ako ga govore i uče Bošnjaci u jednom delu naše zemlje, onda jezik mora da se zove bošnjački, jer jezici nazive dobijaju po narodima.

Svi sagovornici jedinstveni su u stavu da ovako osetljiva pitanja treba prvo dobro promisliti i da je država napravila brojne nepromišljene korake u uvođenju manjinskih prava. Nesporno je, kažu, da manjine treba da imaju prava, ali i država mora da ih uvodi promišljeno.

Ne bih želeo da budem prorok, ali svi jezici (teritorije) preimenovani iz srpskog značili su, istina posle nekoliko godina, gubitak teritorije. Mislim da je napravljen ozbiljan obrazovni, kulturni i državni propust i da će ovo otvoriti nove probleme u godinama koje su pred nama“, upozorava prof. Brborić, šef najstarije katedre za srpski jezik u državi.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.