Privatne škole: Pomodarstvo ili najbolje mesto za obrazovanje
Neki ih smatraju pomodarstvom, a drugi najboljim mestom za obrazovanje svoje dece. Za istinu bi se moglo reći da je negde na sredini, jer i pored toga što postoje zaista kvalitetne privatne osnovne škole u Srbiji, one su po cenama i dalje dostupne samo uskom krugu stanovništva, a deca se u njima školuju kao pod staklenim zvonom.
Samo jedna godina u ovakvoj školi košta od 4.000 do 9.500 evra, dok je račun za celu osmoletku u visini cene dvosobnog stana u Beogradu. Ko u Srbiji za to ima novca?
"Uspešni ljudi iz sveta biznisa, ugledni sportisti, umetnici, ambasadori. Evo, i kompanija koja će da kupi „Jat” zainteresovala se za našu školu", odgovara Mladen Šarčević, generalni menadžer privatne OŠ “Ruđer Bošković”.
Dece političara, kaže, ima najmanje, i to je jedna od vodećih predrasuda koje se tiču privatnih škola.
"Svi misle kako se ovde školuju razmažena deca bogataša, a ocene poklanjaju zato što se školovanje plaća. Ocene ne mogu da se poklanjaju jer poslednje provere znanja naših đaka vrše asocijacije iz Ženeve i Britanije. Da i te kako moraju da uče, najbolje pokazuje to što većina naših đaka stiče diplome na prestižnim svetskim fakultetima, ali i domaćim kao što su ETF, Mašinski i drugi", tvrdi Šarčević.
Ipak, ni on ne poriče da su se poslednjih godina privatne škole samo nizale jedna za drugom i da ima mnogo onih koji rade suprotno propisima - nemaju kvalitetno obučene nastavnike, rade i sa svega pet đaka u odeljenju, a nemaju čak ni opremljen prostor za nastavu, piše "Blic".
U prosvetnoj inspekciji pak tvrde da se privatno obrazovanje drži pod kontrolom i da je do danas samo jedna privatna osnovna škola ostala bez dozvole za rad.
"Uslovi rada isti su kao i za državne škole. Pored toga, kada otvaraju privatnu školu, osnivači moraju da napišu elaborat i da podnesu zahtev Ministarstvu prosvete uz bankarsku garanciju za školovanje svih đaka u ciklusu u kojem traje školovanje. Svedočanstvo koje ove škole dodeljuju đacima u zaglavlju mora imati verifikaciju, odnosno broj rešenja na osnovu koga radi", objašnjava za “Blic” Velimir Tmušić, načelnik prosvetne inspekcije.
Privatne škole koje rade u skladu sa propisima po pravilu imaju precizno napisan nastavni plan i program, organizovanu nastavu, sekcije, dodatne aktivnosti. U školama postoji obavezno jedna biblioteka, fiskulturna sala, kuhinja i prostorija u kojoj se jede, kao i dvorište koje je dovoljno prostorno i opremljeno za svu decu.
Većina privatnih škola organizuje prevoz đaka od kuće do škole i obrnuto. Međutim, zbog malog broja đaka u školama i strogog nadzora pod kojim se nalaze, mnogi smatraju da se posle takvog odrastanja deca teško adaptiraju na svakodnevno okruženje.
"Odeljenja u privatnim osnovnim školama su mala i deca se školuju kao pod staklenim zvonom. Kasnije, kada zakorače u stvaran svet, mnogi od njih imaju problem da se adaptiraju. Upis u takve škole posmatram kao vrstu pomodarstva. Kad je reč o privatnim srednjim školama, ima kvalitetnih, ali su skupe", smatra Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu.
Izvor: blic