PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Žene u Srbiji obrazovanije od muškaraca, ali češće na Birou za nezaposlene

U kući, na poslu, u javnom okruženju, građanke Srbije nalaze se u nepovoljnoj poziciji. Manje su plaćene od muškaraca, na lošijim pozicijama u kompanijama, iako su obrazovanije, i najčešće preuzimaju brigu o celokupnoj porodici, saopštilo je Nemačko društvo za međunarodnu saradnju GIZ.

Među registrovanim aktivnim preduzetnicima svaka treća je žena, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, a oni iz Republičkog statističkog zavoda kažu da ih je na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima, 33 odsto. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u februaru 2023. godine registrovano je 239.928 žena, odnosno 55,9% od ukupnog broja nezaposlenih lica.

A što je udaljenija od urbane sredine, tako se i smanjuju šanse da će se žena izboriti za osnovna prava.

- Žene iz ruralnih sredina imaju velike prepreke obrazovanju za željena zanimanja. Morale bi da žive u mestu u kome postoji takva škola, što je teško izvodljivo s obzirom na mala porodična primanja, ali i na još postojeće stereotipe u unutrašnjosti, da se ženska deca ne školuju dalje nego da se pripremaju za udaju i tradicionalnu ulogu žena koje rađaju i rade neplaćene fizičke poslove - kaže Dragana Dobrosavljević iz Udruženja poslovnih žena Srbije.

Udruženje, uz podršku GIZ radi na jačanju kapaciteta Romkinja, a Dobrosavljević ističe da one iz gradskih sredina roditelji upisuju u osnovne škole, ali ih najčešće stimulišu da prekinu obrazovanje kako bi se udale ili uključile u potpunosti u posao kojim se porodica bavi. Međutim, upozorava ona, ukoliko su iz nerazvijenih sredina a bez aktivnog romskog udruženja, velika je verovatnoća da se neće integrisati u zajednicu i da neće naučiti srpski jezik.

- U sredinama u kojima su Romi radili u nekada uspešnim industrijama ili u retkim sada uspešnim, postoje udruženja i obrazovana starija romska populacija koja daje podršku obrazovanju i uključivanju Romkinja na tržište rada. Kada je u pitanju privatna svojina, tek oko četvrtine vlasnika nekretnina su žene, a i to zahvaljujući ženama u gradovima, jer je na selu tek svaka šesta vlasnica nekretnine - objašnjava Dobrosavljević.

- Kada je reč o Romkinjama, na čijem osnaživanju Udruženje radi uz podršku globalnog programa "Migracije za razvoj", situacija je još gora, kod njih su vlasnice imovine na nivou statističke greške - dodaje on.

Razlog za nepovoljniji položaj žena svakako nije nedostatak interesovanja za prekvalifikaciju ili dodatno obrazovanje. To pokazuje i statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) koja, između ostalog, građanima na birou, nudi i besplatne kurseve preko digitalne platforme za učenje na daljinu.

- Prema podacima Sektora za podršku u zapošljavanju NSZ, obuke 'Aktivno traženje posla' i 'Put do uspešnog preduzetnika', koju je obezbedio globalni program Nemačke razvojne saradnje 'Migracije za razvoj', prošle godine završilo je preko 5000 građana, od čega su čak 3.093 žene. A u prva dva meseca 2023. od 728 osobe koje su uspešno završile kurseve, 560 je žena - kaže Marija Branković, portparolka na programima "Migracije za razvoj" i "Migracije i dijaspora" koje u Srbiji sprovodi GIZ, a koji se, između ostalog, kroz brojne projekte bave osnaživanjem povratnica iz inostranstva.

- Kroz saradnju sa Udruženjem poslovnih žena, Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i kroz niz drugih aktivnosti u okviru Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radimo na osnaživanju žena. One mogu da nam se obrate i za psiho-socijalnu pomoć, kao i pomoć pri prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa - dodaje Branković.

Globalni program "Migracije za razvoj" (PME) deo je šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja promoviše održivu reintegraciju povratnika i ostanak u matičnoj zemlji stvaranjem mogućnosti za dostojanstven rad i život u njoj.

Program u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.

Izvor: Danas Online
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još