Tašmajdanske pećine

Beograd koji će vas iznenaditi, probuditi vašu maštu i naterati vas da se ponovo zaljubljite u njega.  Tajne tašmajdanskih pećina otkrivale su se pred Beograđanima u okviru Dana evropske baštine. Kroz svet  podzemnih hodnika vodili su nas, kako sami kažu, priznati članovi “beogradskog podzemlja” – dr Vidoje Golubović i novinar Zoran Nikolić.

Šteta je što Beograđani, a da ne govorimo o turistima, ne mogu češće da vide i ovaj Beograd, koji ne čine samo splavovi, kafići ili butici. 
Ako očekujete skriveno zlato ili babaroge ostaćete razočarani, ali ako očekujete skrivene riznice duha i mašte obavezno posetite tašmajdanske pećine.

Vođe puta nas na početku opominju da se ne ustručavamo da izađemo ako osetimo nelagodu u uskim i slabo osvetljenim hodnicima. Ali sve posetioce misterije Tašmajdana vuku dalje u dubine grada. Miris memle i stalna temperatura od oko 12 stepeni tokom cele godine učiniće da se osećate kao u vremeplovu. Stajaćate na mestu gde se skrivao nemački general Fon Ler ili gde je bilo skladište hrane i  tačno 25 metara ispod nekadašnjeg Tašmajdanskog groblja, dela Beograda na kojem je sahranjivana beogradska elita poput Josifa Pančića ili Đure Jakšića. Čućete priče o rimskim bunarma, podzemnim vodama kojima je Beograd prebogat.  Ulaz koji se nalazi preko puta RTS-a, u Aberdarevoj ulici, uvešće vas u  splet pećina. Na kraju ćete dospeti u poslednju, treću pećinu, koja je prilično zatrpana. Pred vama će se ukazati Tašmajdan kao vekovni centar važnih istorijskih dešavanja. Sa tog mesta je Karađorđe krenuo u osvajanje Beograda. Tašmajdan je bio i rudnik koji je snabdevao grad kamenom i šalitrom, kojom je vešto trgovao i Ilija Milosavljević Kolarac. Kroz Tašmajdanske pećine su prolazili vodovodi, od kamena u pećini građene su kripte i riznice. Još u rimsko doba odavde se vadio kamen od koga će biti pravljeni sarkofazi iskopavani dva milenijuma kasnije svuda po Beogradu.
 
Pretpostavlja se da ispod Tašmajdana postoji bar sedam pećina. Na prostoru Tašmajdanskog parka za vreme Turaka nalazio se kamenolom (na turskom “taš” znači kamen, a majdan – mesto gde se vadi). Većina kuća u starom Beogradu bila je napravljena od tog kamena, a tašmajdanske pećine ostale iza kamenoloma i sada su misterija. Vekovima su služile kao tamnice, spremišta za barut ili se tamo sklanjala nejač za vreme bombardovanja. Ovde je 30. novembra 1830. godine pročitan čuveni Hatišerif o unutrašnjoj samostalnosti Srbije. Kažu da je knez Miloš podigao sultanovo pismo i pokazao ga narodu, a da nije gotovo ni reč prozborio. I Miloševo potomstvo je  ostalo nemo, jer sada na ovom mestu ne postoji nikakva oznaka koja bi podsetila na ovaj događaj.

Tokom Drugog svetskog rata Nemci preuređuju tašmajdanske pećine u komandu jugoistoka. Uvode struju u podzemlje i grade podzemne komunikacije. Izgleda da je od tada malo tog urađeno na revitalizaciji pećina. Grad nema dovoljno sredstava, a izgleda da nema ni previše zainteresovanih glava da obnove ovaj biser Beograda i nesumnjivu turističku atrakciju. 

Danijela Tadić

 

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.