Srbija: Plata 400 evra, a dažbine 520

Može li država da pojeftini rad? Da smanji državna opterećenja na zarade, rastereti poslodavce i omogući im da sve one koji kod njih sada rade na crno prevedu u legalne tokove, tako što će ih prijaviti da rade, uplaćivati im poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje i ujedno tako puniti kasu i budžet, piše "Politika".

Da li bi rad bio jeftiniji ukoliko bi se nedavno uvećani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ponovo smanjili (bili su 22, a sada su 24 odsto), a da se pri tom ne napravi neravnoteža u budžetu i nastavi s redovnim isplatama penzija? Kako, drugačije rečeno, da rešimo problem s kojim se godinama suočavamo – da su nam plate u proseku male (oko 400 evra), a da nam je rad – skup? Po oceni poslodavaca i preskup.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za "Politiku" da je to moguće uraditi kroz solidarni porez u javnom sektoru gde su plate dvostruko veće nego prosečna penzija, pa onaj kome to ne odgovara neka napusti javni sektor koji je ionako prekobrojan.

Nema, kaže on, objektivnog razloga da nameti na zarade u Srbiji budu veći nego u pretežnom broju evropskih zemalja, gde ne prelaze 42 odsto. Istovremeno poslodavac u Srbiji na svakih 100 dinara plate svom radniku državi daje još 64,5 odsto.

Šta je uračunato u ovih 64,5 dinara? Rajić kaže da 24 odsto ide za penzijsko i invalidsko osiguranje, 12,3 procenta na zdravstveno osiguranje, tri odsto na osiguranje u slučaju gubitka posla i 10 odsto iznosi porez na zarade, koji je među najnižim u Evropi.

Iako pri prostom sabiranju ispada da su davanja poslodavca prema državi oko 49 odsto, to je tako samo na papiru, kaže Rajić, pa se stvara lažna slika kako država Srbija ne opterećuje mnogo zarade. U stvari nije tako, kategoričan je on.

U zaradu ulaze bruto jedan i bruto dva obračun koji u zbiru daju da su plate u Srbiji zaista opterećene sa 64,5 odsto na svakih 100 dinara.

Doprinosi, koji su ukalkulisani u ovih 64,5 dinara, dele se između poslodavaca i zaposlenog. Računica je više nego komplikovana, što je velika manjkavost onih koji su pravili ovakva sistem obračuna, kaže Rajić i naglašava da u Americi gotovo svako sam može da izračuna svoju bruto platu, jer je postupak obračuna lak.

U Srbiji firma mora da ima stručnjaka za finansije da bi obračunao zarade zaposlenih, kritičan je Rajić.

Ne sme se, dodaje, gubiti iz vida ni činjenica da se osnovica na zarade povećava shodno visini plate. Osnovica ne može biti ista za onog ko prima 30.000 i 100.000 dinara. Onaj čija je plata veća od 100.000 dinara ima još veća opterećenja na zaradu i ona iznose oko 66 odsto, kaže on. Iznos neoporezivog dela zarade je oko 11.000 dinara.

Kako bi podigli nivo industrijske proizvodnje, pogotovo u granama koje su najviše pogođene krizom, kao što je slučaj s tekstilnom industrijom, BiH i Slovenija su, primera radi, smanjili opterećenja na zarade poslodavcima za oko 30 odsto. To je odavno trebalo uraditi i u Srbiji.

Rajić tvrdi da cena rada u doradnim, takozvanim lon poslovima čini 85 odsto ukupne cene proizvoda. Kada bi se ti izdaci smanjili za 25 do 30 odsto u tekstilnim fabrikama bi se zaposlilo između 10.000 i 15.000 novih radnika, jer bi domaća tekstilna industrija bila mnogo konkurentniji na tržištu. Ovako srpski tekstil od četiri ponuđena posla dobije jedan, jer je rad skup.

Rajić kaže da je teško reći gde bi u ovoj strukturi zarada moglo da se nešto "uštine”, a da se ne napravi rupa u budžetu koji je ionako deficitaran preko svake mere, osim da se linearno smanje doprinosi i za zdravstvo i za PIO.

B92, Politika