Građani Srbije manje zadovoljni životom od stanovnika EU, ali su veći optimisti u pogledu budućnosti
Srbi su, kako prenosi sajt "EurActiv.rs", na skali od 1 do 10, kvalitet života ocenili sa 6,3 što je ispod proseka EU od 7,1. Nivo zadovoljstva životom u EU kreće se od 5,5 u Bugarskoj do 8,4 u Danskoj. U poređenju sa drugim zemljama u procesu pridruživanja EU, Srbija ima drugi najgori rezultat, odmah posle Kosova (6.2).
Kao i u većini zemalja, građani Srbije generalno negativnije ocenjuju svoje zadovoljstvo životom nego ličnu sreću. U Srbiji se, kao i u drugim zemljama u kojima je nizak nivo zadovoljstva, to kompenzuje zadovoljstvom porodičnim životom, koji je u Srbiji ocenjen osmicom. To je nešto više nego u EU gde je prosečna ocena za porodični život 7,8.
U Srbiji je 60 odsto ljudi optimistično u pogledu svoje budućnosti što je više iznad proseka EU - 52 odsto. S obzirom da nivo optimizma opada sa godinama, rezultat Srbije se može objasniti delimično velikim brojem starih u ukupnoj populaciji.
U populaciji od 18 do 24 godine, 84 odsto Srba je optimistično, dok ovo osećanje ima samo 47 odsto starijih od 65 godina.
Nivo optimizma takođe raste sa nivoom prihoda koje ispitanik ostvaruje, tako da je među građanima Srbije sa najnižim prihodima optimistično samo 44 odsto, a nivo optimizma raste do 68 odsto među boljestojećim građanima.
Nivo optimizma među nezaposlenim građanima, 51 odsto, je takođe znatno ispod proseka.
Kad je reč o zadovoljstvu zdravstvenim stanjem, u proseku je ocena u Srbiji 7,4 na skali od 1 do 10. To je slično prosečnoj oceni u EU koja je 7,3, a nivo zadovoljstva zdravstvenim stanjem varira od 6,5 u Letoniji do 8,4 na Kipru.
Posle Hrvatske i Kosova, nivo zadovoljstva zdravstvenim stanjem u Srbiji je najniži od svih zemalja u procesu proširenja. Istraživanje je rađeno 2012, kada Hrvatska još nije bila članica EU.
Zdravstvenim stanjem su najzadovoljniji mladi od 18 do 24 godine koji su dali prosečnu ocenu 9,3, dok su stariji od 65 dali peticu za svoje zdravstveno stanje.
Kad je reč o mentalnom zdravlju, obrasci su slični onima u EU, međutim, primetno je da su žene u gorem položaju što se objašnjava patnjama tokom balkanskih ratova.
Kao i u EU, mentalno blagostanje raste sa prihodima. Međutim, dok je u EU indeks mentalnog zdravlja među nezaposlenima niži od proseka, u Srbiji, kao i u drugim zapadnoevropskim zemljama, nema razlike.
Izvor: Blic