Manjak u kućnom budžetu: Za hranu ode cela zarada

Najveći udar na domaćinstvo svakog meseca je hrana, na koju ode i do 40 odsto prihoda. Ipak, fiksni računi koje imaju porodice sve su „teži“, pa mesečno dostižu do 40.000 dinara, i to ukoliko ne plaćaju kiriju ili kredit za stan.

Građani će grejnu sezonu dočekati sa poskupljenjima svih energenata. Struja je još tokom leta poskupela 11,9 odsto, gas je od septembra otišao za pet odsto gore, a samim tim i cena grejanja za domaćinstva koja se snadbevaju preko toplana. Za oko deset odsto u odnosu na lane skuplja su i drva i ugalj za ogrev. Od ovih poskupljenja, prosečna četvoročlana porodica, koja živi u stanu od 50 kvadrata, moraće mesečno da plati oko 1.500 dinara više.

Prema najnovijim podacima, na stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba da izdvojimo i do 15 odsto od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet, kablovska „pojedu“ još oko pet odsto prihoda, a za prevoz damo čak osam odsto od svega što zaradimo.

BOGATSTVO ZA KIRIJU
Onj koji, na već fiksne troškove, moraju svakog meseca i da plate iznajmljivanje stana, iz finansijske klopke mogu da izađu samo sa platom duplo većom od proseka. Mada su kirije pale, za prostor od 50 kvadrata treba izdvojiti od 150 do 350 evra, u zavisnosti od lokacije i očuvanosti nekretnine. Potrošači koji, pak, imaju stambeni kredit na istu ovu kvadraturu moraju svakog meseca banci da uplaćuju minimum 250 evra.

Infostan smo za stan od 55 kvadrata dosada plaćali oko 7.000 dinara'', kaže Beograđanka Ivana L. „Sa poskupljenjem grejanja i vode, ovaj račun otići će gore za najmanje 500 dinara. Struju već plaćamo 500 dinara više. Samo troškovi za stan staju više od 15.000 dinara, a na to treba još da dodam i račune za mobilne telefone od 3.000 dinara, vrtić za oba deteta od 13.000 dinara i gradski prevoz koji nas košta najmanje 8.000 dinara. Ode nam bukvalno cela plata za ove troškove, a oni moraju da se plate svakog meseca.''

Za mesečne izdatke, domaćinstvo u Srbiji troši 12 evra dnevno, što je za dva evra više nego prošle godine.

U poslenjih pet godina, kupovna moć u Srbiji opala je između 30 i 40 odsto'', kaže Goran Papović, predsednik nacionalne organizacije potrošača Srbije.„Neophodno nam je da uvedemo instituciju ugroženih potrošača, jer sa naglim rastom cena komunalija, koje zarade nikako ne mogu da prate, samo ćemo dodatno opteretiti naš socijalni sistem. Niko više neće moći da se izdržava od svoje plate.''

Srpsko domaćinstvo najviše novca pribavlja od zaposlenih u stalnom radnom odnosu - 46,6 odsto, ali zato trećinu porodice finansira - penzioner. Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u zemlji su 53.762 dinara u drugom kvartalu ove godine, a novac se najviše troši, 43,2 odsto, za hranu i bezalkoholna pića.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.