fbpx

Za mnoge je siva zona jedini spas

Neprijavljeni radnici, skrivanje pazara, isplate zarada na ruke, nesumnjivo prave rupu u državnoj kasi, ali istovremeno popunjavaju praznine u novčanicima mnogih očajnih porodica. Iako ne postoje precizni podaci, ni istraživanja, o udelu sive ekonomije u BDP-u, ni o broju građana koji se izdržavaju na ovaj način, sve je više stručnjaka koji ocenjuju da je ovaj problem „predimenzioniran“, da Srbija nije najgora u Evropi, kao i da bi ozbiljno „uvođenje reda“ mnoge građane ostavilo gladnima.

I dok država glasno „preti“ svima koji krše zakon i sivu ekonomiju proglašava rak-ranom društva, u praksi zapravo ne radi ništa posebno. Iz tog razloga, sociolog Srećko Mihailović ocenjuje da vlasti sve vreme gledaju kroz prste mnogima koji zaobilaze rigorozne zakone, jer nema šta drugo da im ponudi:

- Previše je onih koji nemaju priliku za bolje, plaćenije i uređenije poslove, pa je siva ekonomija mnogima jedino rešenje. Za državu je to veoma loše jer su prihodi nedovoljni, ali ne i za pojedince koji zahvaljujući „vrdanjima“ kako-tako preživljavaju. Samim tim, siva ekonomija nije rak-rana već pokazatelj koliko je država slaba i nemoćna i nema nameru da je suzbija jer bi tada prouzrokovala široke socijalne nemire.

Ovoj tezi u prilog ide i činjenica da Srbija još od 1998. nije imala nijednu nacionalnu studiju o ovom problemu, a samim tim ni zvanične podatke o udelu sive ekonomije, gubicima koje pruzrokuje, a ni predložene mere za njeno suzbijanje. Zato i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić primećuje da se u javnosti pojavljuju sasvim neutemeljene procene sive ekonomije, koje se uglavnom zasnivaju „na anegdotskim zapažanjima“ i dodaje da ni u najrazvijenijim zemljama ona nije manja od 10 odsto BDP, kao i da siva ekonomija u Srbiji nije znatno veća od proseka. Prema njegovim rečima, neki poslovi mogu da opstanu samo ako se u nekoj meri obavljaju u sivoj zoni, pa bi energičan pokušaj oporezivanja doveo do njihovog zatvaranja, a prihodi države bi bar privremeno pali.

NAJVEĆI KRIVCI
Posle demokratskih promena 2000. očekivalo se da će privredne reforme uticati na brzo smanjivanje sive ekonomije, ali do toga nije došlo. Kao razlog se navode tranzicija, masovne privatizacije i restrukturiranja, što je donosilo nove elemente nestabilnosti. Na drugom mestu je neodgovarajuća poreska politika, a tek potom neefikasno i selektivno sprovođenje zakona.

U zavisnosti od metodologije za kojom posežu razni istraživači, udeo sive ekonomije u Srbiji se kreće od 19 do 39 posto BDP-a. Ipak, ma koja se analiza koristila, Srbija nije „najgora“ zemlja ni u regionu ni u Evropi, iako se upravo baš tako pretpostavlja. U studiji, koju su uradili USAID i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), objašnjeno je da se 27,8 odsto prometa u našoj zemlji uopšte ne prijavljuje već se plaća u gotovini, čime je ovaj procenat popriličan i u odnosu na ostale zemlje, ali s druge strane samo 5,7 odsto od ukupnog broja zaposlenih radi „neformalno“. Od toga, samo 1,9 odsto zaposlenih nema nikakav ugovor o radu, dok 3,8 odsto deo zarade prima u gotovini, a deo na račun, po čemu smo u daleko boljoj poziciji od Bugarske, Kipra, Grčke, Rusije, Slovenije, gde se u proseku 16 odsto radnika isplaćuje na ovaj način.

I ekonomista Mlađan Kovačević smatra da u sivoj ekonomiji nije sve tako crno:

- U ovim groznim uslovima kada privreda ne funkcioniše, siva ekonomija je za mnoge spas. Naravno da je ovakvo poslovanje nekorektno prema svima onima koji legalno posluju, ali za to je kriva država koja im to omogućava pošto bi većom kontrolom pogoršala ionako lošu socijalnu situaciju, pa bi mnogi bukvalno gladovali.

On dodaje da bi sprovođenjem jače kontrole, mnogi šverceri, trgovaci, proizvođači, koji su, u stvari, u ovakvoj državi „sitni prestupnici“ - sasvim propali.

I podaci Inspektorata za rad pokazuju da država ima slab učinak u borbi sa ovom pojavom jer su ovlašćenja inspektora takva da praktično ne mogu da kazne nelagalne poslodavce koji ne prijavljuju radnike. Od početka ove godine, prema rečima Dragoljuba Peurače, direktora Inspektorata za rad, obavljeno je 20.299 nadzora na terenu i zatečeno (samo) 4.002 građana u radu na crno. Ispisano je - 650 prekrašnijih prijava.

Zato možda i ne bi trebalo da nas čude rezultati istraživanja o uslovima poslovanja preduzeća, po kojima čak 67 odsto poslodavaca smatra da će proći nekažnjeno i ako budu uhvaćeni na delu, naročito kada se zna da na sudu visoke kazne zaradi tek dva odsto nesavesnih poslodavaca.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.