Eskalacija nasilja u školama: Hitno rešiti problem
Ivana Filipov iz kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti kaže da škole često umesto da reaguju na diskriminaciju i verbalno nasilje, reaguju tek na fizičko nasilje.
"U školama se ne radi na podizanju tolerancije i smanjivanju predrasuda... Mladi su postali nasilni, homofobični, sa rasističkim stavovima i niskim nivoom tolerancije za pripadnike manjina" , kazala je Filipov.
Prema rečima, predsednika Centra za demokratiju Dragoljuba Mićunovića razlog za nasilje medju decom u školama posledica je teške ekonomske situacije u zemlji, kao i gubljenja elementa sistema vrednosti. Neophodno je, kaže on, zato investirati u školsku omladinu, "jer će oni glasati za nekoliko godina".
"Živimo u brzom vremenu gde dominira vulgarna ekonomija...Nezaposlen čovek nije samo ekonomski ugrožen, već mu je ugrožen socijalni status i psiha", kazao je Mićunović.
Psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje Oliver Vidojević kaže da je ove školske godine eskaliralo nasilje u školama, navodeći da je neophodno uspostaviti pravila deci. On poručuje da nije dobro i što mediji izveštavaju da maloletnici ne mogu i neće odgovarati za odredjena dela.
"Deca zahtevaju pravila i mora da se zna šta je čija odgovornost", rekao je Vidojević.
Poslanik u Skupštini Srbiji Miljenko Dereta smatra da nije dobro što su škole "proglašene" za jedinog "dežurnog krivca" za našilje u tim obrazovnim ustanovama.
Prema njegovim rečima, prevelika su očekivanja od škola, koje sva ne mogu da ispune, te je neophodna njihova refroma, kako bi se prešlo na rešavanje problema nasilja.
On smatra da u školama postoji jedna vrsta psihičkog pritiska na učenike te da u njima zaposleni često ne razumeju potrebe mladih.
"Jedna ozbiljna reforma škole mora da se sprovede, pre nego što se očekuje rezultat u smanjenju nasilja", poručio je Dereta, dodajući da "škole nisu ostrvo cveća".
Škole, prema njegovim rečima, treba da se reorganizuju i postanu mesta za dijalog, sa manjom hijerarhijom.
"Jedini lek za suzbijanje nasilja u školama je da se promeni klima u njima", rekao je Dereta.
Navodeći primer nasilja navijača i nerrešavanja tog pitanja, Dereta kaže da on postoji već 23 godine. Iako se stalno kao primer dobre prakse pominje Velika Britanija, u Srbiji se pitanje rešavanja nasilja medju navijačima ne rešava.
"Zar je teško prepisati i primeniti taj zakon", pita Dereta koji smatra da bi se na taj način smanjilo nasilje na utakmicama, a kasnije i u školama.
Društvo u Srbiji je, ukazuje Dereta, nespremno da se suoči sa uzrocima nasilja, medju kojima su, kako kaže, ratovi devedesetih i loša ekonomska situacija.
Izvor: 24sata