Instant doktori nauka

Svakome ko upiše pojedine privatne fakultete, ako ima malo volje da se domogne najviše akademske titule i dve-tri hiljade evra da je plati, uspeh je zagarantovan.

Broj studenata doktorskih studija za samo pet godina sa hiljadu se povećao na 5.500, a broj odbranjenih doktorata sa 206 na 561, pišu Novosti.

Tako je u Beogradu 2007. godine 405 studenata upisano na doktorske studije, da bi pet godina kasnije, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali više od sedam puta veće interesovanje za doktorat i ukupno 2.967 budućih doktoranata. Broj se u Vojvodini povećao sa 456 na 1.142! I Šumadija je u to vreme sa 63 došla do broja od 757 studenata doktorskih studija.

I sve bi bilo u redu, kažu na državnim univerzitetima, da svi radovi nastaju poštujući procedure i akademska pravila. Još gore je što se, i kada je otkriveno da su pojedini profesori bili mentori bez potrebnih uslova, da su imali čitavu armiju doktoranata, nije dogodilo ništa dramatično.

Već među profesorima, tj. mentorima, upozorava prof. dr Dušan Teodorović sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, postoji veliki broj onih koji prema naučnim kriterijumima ne zaslužuju ta zvanja. A onda oni, bez ozbiljnih naučnih radova, „proizvode“ nove nekvalitetne doktore.

"Doktorat je ozbiljan posao, kome čovek mora da se posveti tri do pet godina i da ne radi ništa drugo. A kod nas i političari ekspresno postaju doktori nauka", upozorava prof. dr Teodorović.

On napominje da ovakvih problema ima i na državnim univerzitetima, ali da ih je na privatnim neuporedivo više.

A prema rečima prof. dr Endre Papa, predsednika Komisije za akreditaciju (KAPK), nepravilnosti je mnogo manje u prirodnim naukama.

Svojevremeno je otkriveno da je na dva privatna fakulteta za samo nekoliko godina odbranjeno skoro 200 disertacija. S druge strane, od osnivanja do danas, za 205 godina postojanja, Univerzitet u Beogradu iznedrio je 8.500 doktora nauka.

"KAPK je stvari na početku postavio čvrsto, tačno se zna ko može da bude mentor, koliko je naučnih radova potrebno za to", kaže za "Novosti" prof. Pap.

"Fakulteti treba sami da kontrolišu da li se pravila poštuju. Jer od toga zavisi njihov rejting. Već sam viđao konkurse za posao u kojima izuzimaju kandidate sa pojedinih privatnih fakulteta. Mislim da nijednom univerzitetu nije u interesu takva reputacija."

Fakulteti bi, dakle, trebalo da kontrolišu sami svoje radove - da li su plagijati, da li su kvalitetni i sami da kažnjavaju kandidate. Prijave o plagijatima, ipak, stižu i prosvetnoj inspekciji.

"Javljaju nam zamerke na neke radove, isključivo na privatnim fakultetima, ali mi možemo samo da proverimo da li je poštovana procedura, ne i kvalitet rada", naglašava Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.

On dodaje da su procedure poštovane, pa inspektori uglavnom nemaju osnov da napišu kaznu. A da bi i kvalitet rada, a ne samo forma, bili u redu, potrebno je, kaže on, da stručna javnost ima uvid u doktorate pre nego što budu odbranjeni.

Izvor: B92, Novosti